Uvek je
nelagodno pisati o nekoj znacajnoj osobi (u pozitivnom smislu) koja je nedavno
umrla. Ovih dana se svuda, sa pravom, pise o Vladi Divljanu i ja sam takodje
osetio potrebu da pisem o ovom prerano otislom umetniku.
Ja sam bio
potpuno zatecen vescu o smrti Vlade Divljana. Citao sam pre neku nedelju da je
u bolnici, ali je njegov demant o nekoj ozbiljnosti njegove bolesti je bio
dovoljno jasan da se odstrani svaka briga. Nazalost, pokazalo se da suprotno.
Kao i mnogi,
i ja sam za Divljana cuo preko Idola. Davno to bese, pa mozda secanja malo
varaju, ali krajem 1980 sam cuo za neki bend Idoli i njihovu pesmu “Maljciki”
od starijeg mi brata, koji je cuo na radiju. Pre toga sam dosta slusao muziku,
ali to su bile slatke klinacke stvari tipa ABBA, Zdravko Colic, Grease
soundtrack, Bijelo Dugme… Onda sam leta 1980 na TVu video Pekinsku Patku i to
je pomerilo stvari. Ipak, konacan preokret 10-godisnjeg Gramofonija u muzici
desio se sa nasim novim talasom, a prva stvar koju sam cuo i zapamtio je bila
“Maljciki”.
U to vreme
slusali smo uglavnom radio Beograd 202. Jednog dana najavljeni su Idoli i njihova
pesma “Maljciki”. Bio je to onaj od retkih momenata kada cujem pesmu i koja
instantno pogodi u sve tacke gde treba – to se desilo svega nekoliko puta u
mome dosadasnjem zivotu – uglavnom se ne zalepim za nesto na prvu loptu. Pesma
je imala melodiju i ritam, bila je poletna i iako nisam kapirao tekst lako sam
zapamtio reci – kasnije nam je otac prevodio deo na ruskom.
I brat i ja
smo izmomenta totalno odlepili na novi talas i odusevljeno smo gledali
novogodisnji Rokenroler 3, na kojem su Idoli debitovali sa pesmama “Malena” i “Maljciki”
i promenili tok stvari/preko noci postali ultra popularni. Takav uspeh je tesko
objasniti mladim generacijama: tada je bilo dva programa na TVu, repriza
takoreci nije bilo. Emitovanje te emisije i njena velika gledanost properirala
je sve ucesnike u orbitu i stvari su krenule da se desavaju izuzetno brzo.
Cim se
pojavio “Paket aranzman” brat i ja smog a kupili, kao i singl “Maljciki”/”Retko
te vidjam sa devojkama” – u robnoj kuci Beteks, ako me secanje ne vara, na
Banovom Brdu – sa desne strane kada se ide ka Brdu i kad se predje onaj
nadvoznjak. Besomucno smo vrteli obe ploce mesecima. Bilo je tu pevljivih
momenata ali i onih drugih tipa “Schwule Uber Europa” (cije je dranje na
nemackom iritiralo naseg oca) i jebeno fenomenalna “Amerika”.
Neki mesec
kasnije nasi prijatelji iz zgrade, braca Vulijanac, su rekli da su videli plocu
Idola koja ima “golu zenu na omotu”. Radilo se o prvom Mini LP-ju. Nismo ga
kupili, ali komsije su g avec imale, pa se to odmah slusalo. Sta reci, skoro
sve hit do hita, osim i dan-danas cudne i fenomenalne “Ime da da”. Idoli su
tada zaista bili svuda – na TVu, radiju, turnejama, posterima (imali smo onaj u
ediciji “Poster” gde je Vlada nosio bele spenserice, a Kolar jeo jabuku.
Prosli su
meseci, stvari su se malo stisale, nismo znali sta se desava sa Idolima, a onda
je jedno vece, nenajavljeno kao po obicaju za TV Beograd, negde oko 6 uvece
isla neka kratka emisija gde su Idoli predstavili nekoliko novih pesama. Sve je
bilo kao neki kratki film: oni u vozu sa nekom devojkom i jos toga cega se ne
seca, Ono cega se secam je pesma “Marija”, kao i “Jedina” koja je kasnije
zavrsila na “Odbrani…”, ali bilo je tu jos toga.
Kada se
pojavila “Odbrana…” vise nisam toliko pratio Idole. “Kenozoik” je bila dobra
stvar, ali nismo kupili plocu. Minimaks je prvi u “Tup-tupu” pustio “Moja si” i
totalno me zbunio, tj. Idoli su me zbunili jednom tako “nemelodicnom” pesmom.
Nakon toga
je dosla “Cokolada”, ciji me istoimeni hit singl IZUZETNO iritirao i skroz sam
digao ruke od Idola. Brzo sam skrenuo u alternativnije vode, ali sam ispratio
“Sest dana juna” kad se pojavio. Tek negde druge polovine 80-ih polako sam se
ponovo vratio Idolima. Nas ujak, i Vladnin dobar prijatelj, Rodoljub – Rocko –
Marjanovic nam je rekao kako je njemu “Odbrana…” omiljen nas album i kako je
treba slusati na dobrom uredjaju ili sa slusalicama, da bi se otkrila prava
vrednost kroz gomilu raznoraznih zvukova. Dobar uredjaj nisam imao, nasli smo
kasetu kod prijatelja i polako krenuli da se obrazujemo.
U
medjuvremenu su se Idoli raspali. Vlada je objavio “Tajni zivot A. P.
Sandorova” i “Patuljci” su bili hit singl, ali me nisu odusevili. Taj album i danas
smatram slabim, tacnije pocetkom istrazivanja nekih drugih muzickih varijanti
od strane Divljana. To istrazivanje kulminirace skoro 20 odina kasnije u
odlicnom i potcenjenom albumu “Die totenzentrale”.
U to vreme
sam radio kao muzicki urednik omladinske emisije “Pogled odozgo” na lokalnom
radiju i jednog dana Vlada se pojavio da promovise album, a ja sam radio
intervju. Imao sam eventualno 17 godina i obojica smo rutinski prolazili kroz
intervju sve dok se pri kraju nisam osvrnuo kroz pitanja na “Odbranu…” sto je i
Divljana malo otvorilo u prici.
Kada je
Gile objavio solo album on i Vlada su gostovali u nasem gradu i ta svirka mi je
ostala u secanju kao jako dobra, iako sam tada bio u drugim stvarima. Kada se
pojavio “Lutka koja kaze ne” cuo sam par stvari koje su mi se svidele, ali sam
tek godinama kasnije konacno nabavio taj album i otada ga smatram za jedan od
najboljih potcenjenih albuma ex-YU rocka.
Posle se
desilo ono sto se desilo. Vlada je 1991 otisao u Australiju u Sydney, ja kojih
godinu dana kasnije u Perth. Sa sobom sa doneo par nashi ploca i nekoliko
kasetu, medju njima nista od Idola. Kako je vreme prolazilo tako je moja zedj
za nasom muzikom rasla. Interneta nije bilo pa je ta zedj bila neugasena par
godina. Onda sam polako nalazio nase ljude ovde koji sui mali ponesto od nase
muzike, ali nista od Idola.
Jedng dana
sam preko zajednickog prijatelja stupio u kontakt sa nasim likom koji je ziveo
u Sydneyu i preko njega dosao do broja telefona Vlade Divljana. Sad, priznajem
da sam dosadnjakovic koji nije prezao od toga da zove likove koje licno ne
poznaje i gnjavi ih oko muzike. Tako je i Vlada dosao na red.
U nasem
prvom razgovoru bio je, kao i u svim narednim, izuzetno ljubazan, srdacan i strpljiv.
Rekao je da ima “Odbranu…” i “Paket aranzman” na CD-ima koje je uoci rata
objavila Croatia Records, te da ce da ih snimi na kasetu za mene. Nisam
ocekivao da se to i desi, ali nekoliko dana kasnije kaseta je bila u mom
sanducetu. Sta reci, sem da sam je besomucno vrteo mesecima gotovo svakodnevno.
Onda sam
1996 pri prvoj poseti Melbourneu naleteo na nasu radnju koja je imala nekoliko
ploca, medju njima i “Odbranu…” koju sam odmah kupio. Nakon toga nasli smo
slicnu radnju i u Sydneyu i kupio sam sve primerke Mini LPa i “Odbrane…” koje
sam nasao i to sam kasnije delio ljudima za dzabe. Tada sam trebao da se vidim
sa Vladom, ali sam ispalio glupom igrom slucaja. Telefonom smo se culi nekoliko
puta, pricali o svemu i svacemu: zivotu ovde, muzici… Kada se vratio iz Srbije
pricao mi je da je svirao sa Old Stars Bendom i snimio zivi album, te da su se
Saper i Krstic bunili oko toga. Nedugo posle toga otisao je iz Australije i nas
kontakt se svodio na sporadicne emaile.
Naravno,
pratio sam njegov rad, u medjuvremenu nabavio sve ploce na kojima je svirao,
ukljucujuci i singl za Vidike te “Rokernol za decu”/”Azbuka za decu”. Kada je
izasao “Sve lazi sveta” odmah sam ga nabavio i zaista bio odusevljen vecinom
pesama. Ima tu jedno 3-4 nepotrebene pesme (“Smrad”, “Novo vrijeme”…), ali je
ostatak savrsenrtsvo zrelog modernog popa. Uglavnom nisam ljubitelj sporijih
stvari, ali spore stvari na ovom albumu su bile odlicne!
Cesto sam
slusajuci Divljanovu muziku razmisljao o tome kako u celoj bivsoj YU nije bilo
takvog majstora za dobru pop pesmu i jedino sto nisam voleo je sto ne
objavljuje vise materijala. Cesto sam se vracao/jos uvek se vracam Idolima i otkako
sam dobio gorepomeutu kasetu mogu sigurno da tvrdim da sam slusao “Odbranu…” u
proseku jednom nedeljno. Neki put i vise puta na dan. i dan-danas otkrivam nove
momente nap loci, ali kao sto je rekao Aleksandar Zikic, radi se o zaista
izuzetnom pop albumu. Ima i on par slabijih momenata, ali ti momenti su slabiji
samo zato jer je ostatak fenomenalno odlican.
Kada sam 2008 isao iz Beograda u Zagreb u vozu je bila ekipa Nevladine Organizacije koja je tog vikenda svirala na nekoj 30-godisnjici novog talasa. Po dolasku u Zagreb na stanici ih je cekao Vlada. Dok su se grlili i ljubili ja sam samo u prolazu dobaci nesto kao: "Zdravo Vlado, Pedja iz Perta", mahnuo i nastavio dalje. 2010 pri boravku u Srbiji sam gledao uzivo prenos sa novogodisnjeg koncerta ispred skupstine, koji je bio jako dobar.
Malo je
reci da sam bio jako tuzan kad sam cuo da je Vlada umro. U takvim trenucima
najblizima je najgore, a nama ostalima ostaje zaljenje zbog odlaska talentovane
osobe. Pored talenta, na osnovu svih izjava ljudi koji su ga poznavali,
ocigledno je da je Divljan bio i izuzetna osoba, sto stvari cini jos tuznijim.
Voleo bih
da ovaj tragicni tok dogadjaja potstakne nekog ozbiljnijeg izdavaca da sakupi
retke i neobjavljivane pesme, kako Idola, tako i solo stvari. Koliko znam,
muzika iz “Sedam i po” i “Cekaj me…” filmova nije objavljivana, a siguran sam
da ima jos dosta toga.