Vlada Divljan

Uvek je nelagodno pisati o nekoj znacajnoj osobi (u pozitivnom smislu) koja je nedavno umrla. Ovih dana se svuda, sa pravom, pise o Vladi Divljanu i ja sam takodje osetio potrebu da pisem o ovom prerano otislom umetniku.

Ja sam bio potpuno zatecen vescu o smrti Vlade Divljana. Citao sam pre neku nedelju da je u bolnici, ali je njegov demant o nekoj ozbiljnosti njegove bolesti je bio dovoljno jasan da se odstrani svaka briga. Nazalost, pokazalo se da suprotno.

Kao i mnogi, i ja sam za Divljana cuo preko Idola. Davno to bese, pa mozda secanja malo varaju, ali krajem 1980 sam cuo za neki bend Idoli i njihovu pesmu “Maljciki” od starijeg mi brata, koji je cuo na radiju. Pre toga sam dosta slusao muziku, ali to su bile slatke klinacke stvari tipa ABBA, Zdravko Colic, Grease soundtrack, Bijelo Dugme… Onda sam leta 1980 na TVu video Pekinsku Patku i to je pomerilo stvari. Ipak, konacan preokret 10-godisnjeg Gramofonija u muzici desio se sa nasim novim talasom, a prva stvar koju sam cuo i zapamtio je bila “Maljciki”.

U to vreme slusali smo uglavnom radio Beograd 202. Jednog dana najavljeni su Idoli i njihova pesma “Maljciki”. Bio je to onaj od retkih momenata kada cujem pesmu i koja instantno pogodi u sve tacke gde treba – to se desilo svega nekoliko puta u mome dosadasnjem zivotu – uglavnom se ne zalepim za nesto na prvu loptu. Pesma je imala melodiju i ritam, bila je poletna i iako nisam kapirao tekst lako sam zapamtio reci – kasnije nam je otac prevodio deo na ruskom.

I brat i ja smo izmomenta totalno odlepili na novi talas i odusevljeno smo gledali novogodisnji Rokenroler 3, na kojem su Idoli debitovali sa pesmama “Malena” i “Maljciki” i promenili tok stvari/preko noci postali ultra popularni. Takav uspeh je tesko objasniti mladim generacijama: tada je bilo dva programa na TVu, repriza takoreci nije bilo. Emitovanje te emisije i njena velika gledanost properirala je sve ucesnike u orbitu i stvari su krenule da se desavaju izuzetno brzo.

Cim se pojavio “Paket aranzman” brat i ja smog a kupili, kao i singl “Maljciki”/”Retko te vidjam sa devojkama” – u robnoj kuci Beteks, ako me secanje ne vara, na Banovom Brdu – sa desne strane kada se ide ka Brdu i kad se predje onaj nadvoznjak. Besomucno smo vrteli obe ploce mesecima. Bilo je tu pevljivih momenata ali i onih drugih tipa “Schwule Uber Europa” (cije je dranje na nemackom iritiralo naseg oca) i jebeno fenomenalna “Amerika”.

Neki mesec kasnije nasi prijatelji iz zgrade, braca Vulijanac, su rekli da su videli plocu Idola koja ima “golu zenu na omotu”. Radilo se o prvom Mini LP-ju. Nismo ga kupili, ali komsije su g avec imale, pa se to odmah slusalo. Sta reci, skoro sve hit do hita, osim i dan-danas cudne i fenomenalne “Ime da da”. Idoli su tada zaista bili svuda – na TVu, radiju, turnejama, posterima (imali smo onaj u ediciji “Poster” gde je Vlada nosio bele spenserice, a Kolar jeo jabuku.

Prosli su meseci, stvari su se malo stisale, nismo znali sta se desava sa Idolima, a onda je jedno vece, nenajavljeno kao po obicaju za TV Beograd, negde oko 6 uvece isla neka kratka emisija gde su Idoli predstavili nekoliko novih pesama. Sve je bilo kao neki kratki film: oni u vozu sa nekom devojkom i jos toga cega se ne seca, Ono cega se secam je pesma “Marija”, kao i “Jedina” koja je kasnije zavrsila na “Odbrani…”, ali bilo je tu jos toga.

Marija

Kada se pojavila “Odbrana…” vise nisam toliko pratio Idole. “Kenozoik” je bila dobra stvar, ali nismo kupili plocu. Minimaks je prvi u “Tup-tupu” pustio “Moja si” i totalno me zbunio, tj. Idoli su me zbunili jednom tako “nemelodicnom” pesmom.

Nakon toga je dosla “Cokolada”, ciji me istoimeni hit singl IZUZETNO iritirao i skroz sam digao ruke od Idola. Brzo sam skrenuo u alternativnije vode, ali sam ispratio “Sest dana juna” kad se pojavio. Tek negde druge polovine 80-ih polako sam se ponovo vratio Idolima. Nas ujak, i Vladnin dobar prijatelj, Rodoljub – Rocko – Marjanovic nam je rekao kako je njemu “Odbrana…” omiljen nas album i kako je treba slusati na dobrom uredjaju ili sa slusalicama, da bi se otkrila prava vrednost kroz gomilu raznoraznih zvukova. Dobar uredjaj nisam imao, nasli smo kasetu kod prijatelja i polako krenuli da se obrazujemo.

U medjuvremenu su se Idoli raspali. Vlada je objavio “Tajni zivot A. P. Sandorova” i “Patuljci” su bili hit singl, ali me nisu odusevili. Taj album i danas smatram slabim, tacnije pocetkom istrazivanja nekih drugih muzickih varijanti od strane Divljana. To istrazivanje kulminirace skoro 20 odina kasnije u odlicnom i potcenjenom albumu “Die totenzentrale”.

U to vreme sam radio kao muzicki urednik omladinske emisije “Pogled odozgo” na lokalnom radiju i jednog dana Vlada se pojavio da promovise album, a ja sam radio intervju. Imao sam eventualno 17 godina i obojica smo rutinski prolazili kroz intervju sve dok se pri kraju nisam osvrnuo kroz pitanja na “Odbranu…” sto je i Divljana malo otvorilo u prici.

Kada je Gile objavio solo album on i Vlada su gostovali u nasem gradu i ta svirka mi je ostala u secanju kao jako dobra, iako sam tada bio u drugim stvarima. Kada se pojavio “Lutka koja kaze ne” cuo sam par stvari koje su mi se svidele, ali sam tek godinama kasnije konacno nabavio taj album i otada ga smatram za jedan od najboljih potcenjenih albuma ex-YU rocka.

Posle se desilo ono sto se desilo. Vlada je 1991 otisao u Australiju u Sydney, ja kojih godinu dana kasnije u Perth. Sa sobom sa doneo par nashi ploca i nekoliko kasetu, medju njima nista od Idola. Kako je vreme prolazilo tako je moja zedj za nasom muzikom rasla. Interneta nije bilo pa je ta zedj bila neugasena par godina. Onda sam polako nalazio nase ljude ovde koji sui mali ponesto od nase muzike, ali nista od Idola.

Jedng dana sam preko zajednickog prijatelja stupio u kontakt sa nasim likom koji je ziveo u Sydneyu i preko njega dosao do broja telefona Vlade Divljana. Sad, priznajem da sam dosadnjakovic koji nije prezao od toga da zove likove koje licno ne poznaje i gnjavi ih oko muzike. Tako je i Vlada dosao na red.

U nasem prvom razgovoru bio je, kao i u svim narednim, izuzetno ljubazan, srdacan i strpljiv. Rekao je da ima “Odbranu…” i “Paket aranzman” na CD-ima koje je uoci rata objavila Croatia Records, te da ce da ih snimi na kasetu za mene. Nisam ocekivao da se to i desi, ali nekoliko dana kasnije kaseta je bila u mom sanducetu. Sta reci, sem da sam je besomucno vrteo mesecima gotovo svakodnevno.

Onda sam 1996 pri prvoj poseti Melbourneu naleteo na nasu radnju koja je imala nekoliko ploca, medju njima i “Odbranu…” koju sam odmah kupio. Nakon toga nasli smo slicnu radnju i u Sydneyu i kupio sam sve primerke Mini LPa i “Odbrane…” koje sam nasao i to sam kasnije delio ljudima za dzabe. Tada sam trebao da se vidim sa Vladom, ali sam ispalio glupom igrom slucaja. Telefonom smo se culi nekoliko puta, pricali o svemu i svacemu: zivotu ovde, muzici… Kada se vratio iz Srbije pricao mi je da je svirao sa Old Stars Bendom i snimio zivi album, te da su se Saper i Krstic bunili oko toga. Nedugo posle toga otisao je iz Australije i nas kontakt se svodio na sporadicne emaile.

Naravno, pratio sam njegov rad, u medjuvremenu nabavio sve ploce na kojima je svirao, ukljucujuci i singl za Vidike te “Rokernol za decu”/”Azbuka za decu”. Kada je izasao “Sve lazi sveta” odmah sam ga nabavio i zaista bio odusevljen vecinom pesama. Ima tu jedno 3-4 nepotrebene pesme (“Smrad”, “Novo vrijeme”…), ali je ostatak savrsenrtsvo zrelog modernog popa. Uglavnom nisam ljubitelj sporijih stvari, ali spore stvari na ovom albumu su bile odlicne!

Cesto sam slusajuci Divljanovu muziku razmisljao o tome kako u celoj bivsoj YU nije bilo takvog majstora za dobru pop pesmu i jedino sto nisam voleo je sto ne objavljuje vise materijala. Cesto sam se vracao/jos uvek se vracam Idolima i otkako sam dobio gorepomeutu kasetu mogu sigurno da tvrdim da sam slusao “Odbranu…” u proseku jednom nedeljno. Neki put i vise puta na dan. i dan-danas otkrivam nove momente nap loci, ali kao sto je rekao Aleksandar Zikic, radi se o zaista izuzetnom pop albumu. Ima i on par slabijih momenata, ali ti momenti su slabiji samo zato jer je ostatak fenomenalno odlican.
Kada sam 2008 isao iz Beograda u Zagreb u vozu je bila ekipa Nevladine Organizacije koja je tog vikenda svirala na nekoj 30-godisnjici novog talasa. Po dolasku u Zagreb na stanici ih je cekao Vlada. Dok su se grlili i ljubili ja sam samo u prolazu dobaci nesto kao: "Zdravo Vlado, Pedja iz Perta", mahnuo i nastavio dalje. 2010 pri boravku u Srbiji sam gledao uzivo prenos sa novogodisnjeg koncerta ispred skupstine, koji je bio jako dobar.

Malo je reci da sam bio jako tuzan kad sam cuo da je Vlada umro. U takvim trenucima najblizima je najgore, a nama ostalima ostaje zaljenje zbog odlaska talentovane osobe. Pored talenta, na osnovu svih izjava ljudi koji su ga poznavali, ocigledno je da je Divljan bio i izuzetna osoba, sto stvari cini jos tuznijim.

Voleo bih da ovaj tragicni tok dogadjaja potstakne nekog ozbiljnijeg izdavaca da sakupi retke i neobjavljivane pesme, kako Idola, tako i solo stvari. Koliko znam, muzika iz “Sedam i po” i “Cekaj me…” filmova nije objavljivana, a siguran sam da ima jos dosta toga.