Dobri Isak u Japanu

Ne, nije rec o ponovnom okupljanju ovog benda za ekskluzivnu turneju po Japanu, iako bi to bilo vise nego nadralno. Jednostavno, par dana po dolasku ovde slusao mi se Dobri Isak, pa sam skinuo njihovu jedinu kasetu OVDE sa namerom da je stavim na svoj mp3 plejer i slusam u retkim trenucima kada izadjem sam, a ne sa porodicom.

Takav redak trenutak bio je 21. decembra kada sam isao na bioskopsku projekciju filma "Teengenerate - Get Action". O filmu drugi put. Zna se ko su Teengenerate a DVD sam kupio cim je izasao. Ipak, ovo je bila bioskopska projekcija nedaleko od mog mesta boravka ovde, pa nisam hteo da propustim priliku, narocito jer su Fifi i Fink iz benda bili da predstave film. Bioskop u kojem sam gledao film ima najneudobnija sedista na svetu!

Elem, nazad na Dobri Isak. Znamo svi ko su bili oni - bend iz nisa iz prve polovine/sredine 80-ih, dark-wave ili kako vec, pod velikim uticajem Joy Division, mada bih pre rekao pod uticajem Warsaw.

Za Dobri Isak sam prvi put cuo kada sam procitao kraci tekst u onoj poslednjoj inkarnaciji Dzuboksa o njima. Zaintrigrilala me cinjenica da imaju pesmu koja se zove "Cetvrtkom me tapsi po ramenu 247 puta", nazalost do sada neobjavljenu.

Par godina kasnije brat ide u Nis (ekskurzija) i vraca se sa kasetom "Mi placemo iza tamnih naocara", objavljenoj u, ako se ne varam, 100 primeraka. Narednih nekoliko dana kaseta se ne vadi iz kasetofona, a brzo se i presnimava/deli prijateljima i postaje hit na lokalnim zurkama, narocito stvari kao "Ona se igra nozem" i "Dozvoli mi da ostanem u tvome krevetu".

Posto ste svi vec slusali ovo bar 247 puta, necu da prepricavam muziku, osim da potvrdim da, jeste, ima tu JD uticaja, najvise u pevanju, ali ono sto je jos uvek relevantno su odlicni tekstovi, te isto tako dobra muzika/muziciranj. Iako ne preterano tehnicki dobro, sve stoji na svom mestu. Cinjenica da je sve to snimljeno u "provinciji", u vreme kada se takve stvari nisu snimale ni u "velikim centrima" jos vise doprinosi na znacaju.

Krajnje je vreme za jedno propisno vinilno reizdanje!

Kako se pravio mochi (Japan 2014 3.deo)

Nisam nesto pisao ovih dana, da ne bude samo da se kurchim kako je sve jevtino i kupujem ploce.

Danas smo isli porodicno da pravimo mochi (meko "ch") - http://en.wikipedia.org/wiki/Mochi

Meni je bilo do jaja, pa evo malo opsirnije:
Oko 9.30 ujutro smo otisli do jednog manjeg hrama gde je bila zenina familija sa jos nekoliko porodica. Muska glava te familije, Kawamura-san, mi je kad sam ga prvi put upoznao 2007 haos licio na mladjeg Batu Zivotinju i otada mi je drag lik. Zena je rekla da je red da se ode i malo pomogne, ja nisam znao sta da ocekujem.

Sve vreme smo putovali kroz normalna naseljena predgradja sa zgradama, radnjama i slicno, a onda smo skrenuli i usli u dvosmenru ulicu u kojoj i jedan automobil jedva uspe da prodje koliko je uska i ubrzo smo se parkirali blizu tog hrama, u cijem nas je dvoristu docekala prava domacinska atmosfera - muskarci na jednoj strani rade svoj deo posla, zene na drugoj, a stariji muskarci cimaju sake u pozadini i pustaju muziku.

Mochi je na engleskom rice cake, dakle kolac od pirinca. Pravi se tako sto se pirinac skuva, tj. obari po naski, onda se sipa u jednu poluovalnu posudu koja izgleda kao bure. Prvo dvojica maljevima to dobro promesaju, pa onda jedan maljem lupa, a drugi lik prevrce kao testo za pogacu. Posle nekoliko minuta stavi se na veliku drvenu plocu i onda zene to testo razvlace, prave pogacice ili duguljasta testa. Onda se sve to uglavnom sprema za post-novogodisnje ceremonije 1., 2. i 3. januara.

Znaci, komplet atmosfera je bila izuzetno prijatna, svi su slozno radili, ja nisam pio jer sam vozio, malo sam udarao maljem, jebeno je tesko, plus sam se brinuo da ne rascopam glavu Kawamura-sana. Bilo je dece, pa smo se dzumlej peli na brdo i gledali planinu Fudzi komplet pokrivenu snegom. Sve u svemu, po meni najbolji dozivljaj do sada ovoga puta. Evo i fotki da docaraju malo atmosferu:

Fuji-san, levo

Japan 2014, drugi deo

Nemam sta znacajno da prijavim sto ne bih obicno prijavio: sve je jevtinije nego u Australiji, kupio nesto ploca, jeo, pio, malo platio. Sa decom je sve drugacije, necu da se zalim, ali ko je citao izvestaje iz 2007, 2008 i 2009 neka zna da se ne opustam kao onda.

evo malo fotki, cisto da ne bude prazno...

Japan, po ko zna koji put - deo 1

Daklem, evo mene opet u tazbini. Nisam bas nesto planirao da dolazim, ali okolnosti, pa kad sam vec tu, rekoh da uzivam.

Leteo sam preko Singapura sa Singapore Airlines. Sad, nije da sam nesto preterano leteo sa njima, ali cini mi se u svakom pogledu da kvalitet usluge opada, a hrana najvise. Nekada sam uzivao da jedem kod njih u avionu, ali sada tesko. Kao i uvek i dalje mi je Singapur mesto na kojem evetnualno presedam na drugi let. Sumnjam da cu ikada otici tamo i provesti vise od nekoliko sati, osim ako me muka ne natera. Stvarno ne kapiram sta ima taj grad sto nemaju drugi veliki gradovi, u kojima je listom mnogo bolji osecaj. U avionu sam odgledao "Finding Vivian Maier", preporucujem.
Stigao sam u Tokijo u 21.30, zena me cekala na aerodromu i kojih 45 minuta kasnije smo vec bili kod njenih u kuci. Otisao sam da vidim klince kako spavaju, uzeo kljuceve od auto i otisao sa zenom na ramen. Kao i uvek, bilo je super ukusno! Odmah nakon klope odosmo kuci, istusirao sam se i otisao na zasluzen pocinak.

Prvi dan sam proveo igrajuci se sa decom u obliznjem parku, a kasnije su svratili neki prijatelji na pivo i meze. I Japan je pun malih pivara, pa sam probao par komada koje pre nisam, kao i Kirin Stout, odlican 5!

Drugi dan je bio rezervisan za kupovinu sa klincima. Vozili smo se do cuvenog predgradja Sakuragicho, to je , ako ste ikad videli slike Yokohame, ono sto se uvek eksponira. Soping centar je bio prilicno prazan, sto se mase ljudi tice, pa je moglo da se dise. Svuda su Bozicni ukrasi i cuju se Bozicne pesme, jebemliga zasto. Kupili klincima neke igracke, zatim jeli, i kupih jednu zimsku jaknu, posto je ova koju imam OK, ali vec malo ofucana, a vreme je hladnjikavo, da ne kazem hladno.

Nakon kupovine otisli smo na ferris wheel, stvarno nemam pojma kako se zove na nasem onaj tocak koji stoji uspravno i okrece se u krug. Ja patim od visine i bila mi je malo frka, ali je bilo lepo. u jednom momentu se ukazala planina Fudzi izmedju dve zgrade, a video se i Tokijo.
Uvece kad su klinci legli izasli smo da kupimo par namirnica. Alkohol je i dalje haos jevtin kad se poredi sa Australijom. Glenfiddich je ovde $23, a u Perthu $60, pa ti ne pij... Ja trenutno pijem Beefeater dzin, boca od 200ml je bila $5. Posto je ovaj put finansijski tesan, resio sam samo da se opustam u klopi i picu. Opet, siguran sam da ce da padne neka kupovina vinila, ali videcemo...

Electronic Jugoton

Ovih dana pojavila se kompilacija "Electronic Jugoton" na dva CDa za Croatia Records. Reci da je bila dugo ocekivana bilo bi malo - vec par godina se suska o tome, i licno sam bio vrlo ushicen kada sam video kompilaciju na prodaju online, te sam je odmah narucio.

Posto je vecina pesama iz perioda 80-ih malo o tome, iz Gramofonijevog privatnog ugla: kada je ta muzika stvarana i objavljivana nisam bio neki ljubitelj. Tek pre kojih desetak godina sam odavde krenuo da istrazujem nasu 80s synth muziku i otkrio gomilu bisera, sto se iz mog bloga vidi ocigledno.

"Electronic Jugoton" su kompilirali Zeljko Luketic i Viseslav Labos - onima koji malo dublje prate nase izdavastvo ovaj dvojac je poznat po odlicnom poslu koji su uradili za Ex-YU Elektronika kompilacije pre koju godinu. Dakle, nisam sumnjao u odlican kvalitet, od izbora muzike, preko samog zvuka, te propratnog materijala. Sav tekst na omotu/knjizici je na engleskom, sto je zaista odlican potez, jer ce ova kompilacija sigurno naci put i van granica bivse YU, cime doprinosi i izuzetno povoljna cena.

Da odmah kazem: pojavljivanje ovih diskova je od apsolutno neporecivog znacaja i zasluzuje najvisu ocenu. Ipak, realno gledano, kompilacija ima i nekih slabih strana, pa hajde da podjemo od njih:

-Zeljko i Viselsav su kopali po arhivama i izabrali 47 pesama/editovanih muzickih delova. Oba diska imaju nekoliko delova intervjua sa Jugoton Express ploca, koje su se stampale u malom tirazu i slale radio stanicama koje bi to eventualno pustale u etar. Mislim da ovo kvari tok kompilacije i ne vidim poterbu da zauzimaju prostor. Slusati ih eventualno u celosti bi bilo mozda zanimljivo, ali ubacivsi ih izmedju pesama kompilatori su znatno "ubili" atmosferu.

-Veliki problem vidim u tome da je ubaceno toliko toga da je neminovno doci do znatnih razlika u zvuku pesama. Najveca podela je na 80s synth wave i eksperimentalnu elektronsku muziku. Synth wave se dalje deli na bendove koji su koristili i synth i ritam masine, te nju vejv bendove koji su, eto, imali i synth u postavi, ali nije dominantan. Ekesperimentalni deo se deli na zaista eksperimentalno-istrazivacku elektronsku muziku, te namensku muziku uglavnom za decije emisije.
Ne vidim razlog uvratsvanje pesama grupa koje u postavi imaju synth, a ciji je zvuk vise nju vej/post pank (Tuzne Usi, Parlament...) ili fank (Du Du A "Romance"). Takodje, zaista, ali zaista nema razloga kvariti kompilaciju splacinom tipa "Harakiri" Dubravke Jusic. Apsolutno nema opravdanja za tako nesto.

-Vecina eksperimentalnih pesama, kao i neke od 80s pesama su ranije neobjavljivane, dok je "Elektra" Zdenke Kovacicek PGP RTS licenca, pa se dovodi u pitanje sam naslov kompilacije, ali to su vec sitnice.

Dobra strana je da kompilacija sadrzi gomilu odlicnog materijala. Imati Zanin "On"/"Ti si neko staro lice" singl, Beograd "TV"/"Sanjas li u boji?" singl, te Data singl na CDu, u remasterovanoj verziji koja ne krcka kao izlizani vinili je dovoljan razlog da kompilacija uspe. Da ne pominjemo Matser Scratch Band (jedna od dve bonus pesme na kaseti "Degaut"), Laboratorijin singl "Devica" i sotale izvodjace, od kojih za neke, moram da priznam, nisam ni cuo - Milka Lenac, te Nicky.

Da su na jedan CD stavili samo 80s synth wave pesme, recimo kojih 15 komada, a na drugi eksperimentalno-namensku muziku ova kompilacija bi bila 100% fenomenalna. Ali svejedno je svog srca preporucujem nadam se slicnim poduhvatima u buduce.

Samoreklama kod drugih

http://strazarni-lopov.blogspot.com/2014/12/predrag-delibasic-biografija-neuspesnog.html

Stariteti u novom ruhu

pa, 'di ste?
surovost kapitalistickog zivota mi je konacno dozvolila malo predaha, taman dovoljno za ova dva vinilna bisera. oba albuma su objavljeni za izvesnu spansku etiketu, oba odlicna.

OVAJ odlican album pulskih Problema predstavlja konacno dugosvirajuce izdanje benda koji smo, do skorije, slusali u snimcima jako loseg kvaliteta. Osim cuvenih par numera sa Novi Punk Val kompilacije ima jos nekolicine snimaka iz istog sessiona, te isto toliko demo snimaka, doduse slabije zvucne kvalitete. Uglavnom, ceo album je konstanto kvalitetan punk/new wave (koji ni konstantno sviranje gitare sa flanger efektom ne moze da pokvari) i ovo je zaista izvanredan potez od izdavaca. 

   

OVAJ album je split LP, pretpostavljam cisto iz logistickih razloga - nijedan bend nije imao dovoljno materijala za solo LP. U svakom slucaju, oba benda su izuzetno kvalitetna, slovenacka strana bolje snimljena. 

Oba izdanja, kao i sve od istog izdavaca do sada, preporucujem svakome ko ima para da kupi ploce. 

ARA CD

Dugo me nije bilo, jbg, ali tu smo, vasi nismo.
Razlog za javljanje je konacno reizdavanje kompilacijskog albuma "Artisticka Radna Akcija" na CDu.
Ja sam vec na 753 mesta pisao kako je ovo odlican, ali nazlost nedovoljno zapazen album, pa cu samo ukratko da se ponovim:
U vreme ekspanzije panka (manje) i novog talasa (vise), brzo nakon "Paket Aranzmana" Jugoton se ekspeditivno angazovao oko objavljivanja kompilacijskog albuma novih beogradskih bendova, pretpostavljam verujuci u uspeh "Paket Aranzmana" i sa nadom da se otkriju neki novi Idoli.
To se sa ARA-om nije desilo, ali se desilo da 10 odlicnih bendova dokumentuje svoje (mnogi od njih kratkotrajno) delovanje te 1981 godine. Enco Lesi je sve to manje-vise uspesno zabelezio u svom studiju, a Jugoton upakovao u zaista dugosvirajuci album.
Komercijalni uspeh je izostao, a kritika Ljube Trifunovica u Dzuboksu je bila jako, jako losa. To, i gomila drugih razloga prozurokovalo je raspad vecine bendova i jedino su U Skripcu opstali i postigli neki manji koemrcijalni uspeh kasnije.
Zaista ne nalazim niti jednu pesmu koja ne valja na ovoj kompilaciji - ima samo onih koje su nesto slabije od drugih. A od bendova koji su ovde ostavili izuzetan doprinos izdvajam: Radnicka Kontrola, Urbana Gerila, Defektno Efektni, Profili Profili, TV Moroni...
Sto se samog reizdanja tice - treba da budemo srecni da se uopste desilo. Snimci su sa originalnih traka, mastering je skroz dobro uradjen. Pakovanje standarno slabo za nasa reizdanja, narocito propratni tekst, koji gotovo da i nema neke veze sa albumom, osim povremenih anegdota nekog od clanova benda. Najsmesnije je sto je pisac teksta na momente izuzetno rasisticki/nacionalisticki raspolozen, a sve vreme tvrdi kako su ti pankeri bili zesca levica...
Ne kapiram zasto izdavac nije nasao nekoga ko bi pricao o snimanju ovog albuma, a ne o "pank sceni" u Beogradu iz tog vremena...
Ovde je link wav fajlova koji je jedan dobri duh okacio na nekom forumu, a ja sam OVDE ubacio skenove omota, te odlican tekst iz Vremena od pre neku godinu koji se bavio fenomenom ARA. Uzivajte!

Noviteti "nove" muzike

Zahvaljujuci jednom dobrom liku evo prgrsta do sada nevidjenih stvari po nasim blogovima iz branse nova klasicna muzika, elektro-akustika i slicno.

Aleksandar Obradovic - "Simfonije i koncerti" LP 

Bojan Vorkapic

Vladan Radovanovic - Glasovi u prostoru

Ljubica Maric - Box set

CD1

CD2

CD3

CD4