Gramofonci,
evo me nazad u bazi nakon vise od 3 meseca otsustva.
Povod za put nije bio srecan, nazalost. U ovo vreme normalno je da se vesti javljaju i ovakvim putem, ali me opet to cini da se malo nelagodno osecam, jer, iako smo mi ovde prijatelji, u stvarnom zivotu nismo.
Ali, Gramofonci su Gramofonci, pa neka znaju da sam isao do starog kraja da se oprostim sa ocem, koji je bolovao od teske bolesti. Da kazem da je dva i po meseca provedeno pored njega bilo pakao ne bi dovoljno reklo. Ipak, i sutra bih isto i kroz jos veci pakao prosao da treba. Pored svega ostalog, moj otac je zasluzan za to sto sam od malih nogu krenuo stazama rock muzike, od trenutka kada je bratu i meni ( a imao sam tada 5 godina) kupio singl Bijelog Dugmeta "Da mi je znati koj joj je vrag".
Elem, necu sad u detalje. Desilo se da je umro dan po nasem odlasku...
To bi bilo to od tuznih vesti. Ne brinite, Gramofonije se drzi, hvala na pitanju, dobro. U povratku sam familijarno svratio do Japana. Nije bilo izivljavanja kao pre, ali sam, naravno, pohorio prodavnice ploca i na kraju morao skoro sve da saljem postom, jer je bilo previse. Od nasih stvari sam u ondasnjim radnjama video "Zonu sumraka" Filma, te prvi album Galije.
Iz otadzbine sam takodje poslao kamaru ploca, a nesto i sam doneo. U Japanu kupio finu opremu za ripovanje, pa cim pre krecemo u akciju!
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
1 comment:
Primi iskreno saucesce matori! Jes' da se ne znamo, ali osecam da si dobar lik, a nema niste gore nego kad se dobar lik oseca lose. Drz se!
Post a Comment