Partibrejkers - Partibrejkers LP, opet!

Opet, ne zato sto sam pre kacio ovaj LP (nisam), vec zato sto ga ima svuda u 756 razlicitih varijanti.

Ovoga puta nije rip sa ploce (koju, svakako, imam u kolekciji), vec moj pokusaj da malo dovedem u red CD rip izdanja Hi Fi Records s kraja 90-ih.

Vec sam svojevremeno pisao o ovom albumu i na engleskom i na nasem, pa da se ne ponavljam. Meni je ovo najznacajniji nas album jer mi je "leg'o k'o kec na desetku" kad se pojavio. Sto se kaze, posle ovoga nista nije bilo isto. Bilo je i pre nasih pokusaja da se prate svetski trendovi, nekad manje, nekad vise uspesno, ali ovaj album (uz "Svidja mi se da ti ne bude prijatno") je razbio sve trendove i tek nagovestio ono sto ce da dodje nekoliko godina kasnije - povratak garaznom zvuku, te bendovi bez basa, tipa JSBX i Gories.

Za bend sam cuo negde 1982/83/84, mozda preko Dzuboksa i njihovih recenzija koncerata Partibrejkersa, ali prvi put sam ih cuo jednog toplog letnjeg dana 1984-te u Aleksincu, gde smo brat i ja boravili preko leta kod babe i dede. Tada smo sljakali u dvoristu, "sejali pesak" - ko zna sta je to zna i da je jebeno tezak posao, narocito kad si mlad i zelen. Deda nam je davao lovu za sladoled i limunadu, a odlazak u grad i poslasticarnicu je bio i izgovor da odemo i overimo mladez zenskog porekla (bogami, opasno sam se bio zaljubio u jednu lokalku).

Elem, dok smo arbajtovali slusali smo Radio Nis, cini mi se da je svakim radnim danom od 12-2 popodne isla neka rock emisija i odjednom je krenulo "Hiljadu godina". Stali smo sa radom izmomenta i sacekali kraj pesme, znacajno se pogledavsi i shvativsi da ce ovaj bend mnogo da nam se svidi.

Proslo je nekoliko meseci i u oktobru iste godine smo krenuli na trodnevni shopping u Solun jedne noci u porodicnom Audiju ('72 godiste, nista narocito, ali nas je sluzio). U neko doba sa Radio Beograda se zaculo "Veceras". Dok smo ja i brat uzivali na zadnjem sedistu otac je ludio zbog iritantnog Canetovog vokala i besomucnog ponavljanja "Kako se osecam..."

Kad je album izasao kupili smo kasetu i vrteli, vrteli, vrteli...

Vec krajem 80-ih je taj album na vinilu postao trazen u inostranstvu, a zatim i kod nas. Brejkersi su se raspali, pa opet okupili, sada sa basom i nikad vise onako ubitacni kao na prvom albumu, mada uvek dobri. Gledao sam ih nekoliko puta na koncertima, poslednji put par meseci pre nego sam napustio zemlju. Doduse, gledao sam ih u SKCu 2005, ali sam zbog velike guzve, te po meni traljavog koncerta, izasao nakon nekoliko pesama. Svaka njima cast i drago mi je da i dalje solidno sviraju.

Sto se ovog ripa tice, ja sam veceras to malo doterao da vise odgovara mojim usima. Hi Fi Centar izdanje je bilo tiho, nadam se da ovo zvuci bolje. Svaki komentar je dobrodosao. A najlepse bi bilo kad bi Croatia Records reizdala ovo na vinili 2014, za 30-tu godinu od originalnog objavljivanja!