Tuesday, May 1, 2012

Partibrejkers - Partibrejkers LP, opet!

Opet, ne zato sto sam pre kacio ovaj LP (nisam), vec zato sto ga ima svuda u 756 razlicitih varijanti.
Ovoga puta nije rip sa ploce (koju, svakako, imam u kolekciji), vec moj pokusaj da malo dovedem u red CD rip izdanja Hi Fi Records s kraja 90-ih.
Vec sam svojevremeno pisao o ovom albumu i na engleskom i na nasem, pa da se ne ponavljam. Meni je ovo najznacajniji nas album jer mi je "leg'o k'o kec na desetku" kad se pojavio. Sto se kaze, posle ovoga nista nije bilo isto. Bilo je i pre nasih pokusaja da se prate svetski trendovi, nekad manje, nekad vise uspesno, ali ovaj album (uz "Svidja mi se da ti ne bude prijatno") je razbio sve trendove i tek nagovestio ono sto ce da dodje nekoliko godina kasnije - povratak garaznom zvuku, te bendovi bez basa, tipa JSBX i Gories.
Za bend sam cuo negde 1982/83/84, mozda preko Dzuboksa i njihovih recenzija koncerata Partibrejkersa, ali prvi put sam ih cuo jednog toplog letnjeg dana 1984-te u Aleksincu, gde smo brat i ja boravili preko leta kod babe i dede. Tada smo sljakali u dvoristu, "sejali pesak" - ko zna sta je to zna i da je jebeno tezak posao, narocito kad si mlad i zelen. Deda nam je davao lovu za sladoled i limunadu, a odlazak u grad i poslasticarnicu je bio i izgovor da odemo i overimo mladez zenskog porekla (bogami, opasno sam se bio zaljubio u jednu lokalku).


Elem, dok smo arbajtovali slusali smo Radio Nis, cini mi se da je svakim radnim danom od 12-2 popodne isla neka rock emisija i odjednom je krenulo "Hiljadu godina". Stali smo sa radom izmomenta i sacekali kraj pesme, znacajno se pogledavsi i shvativsi da ce ovaj bend mnogo da nam se svidi.
Proslo je nekoliko meseci i u oktobru iste godine smo krenuli na trodnevni shopping u Solun jedne noci u porodicnom Audiju ('72 godiste, nista narocito, ali nas je sluzio). U neko doba sa Radio Beograda se zaculo "Veceras". Dok smo ja i brat uzivali na zadnjem sedistu otac je ludio zbog iritantnog Canetovog vokala i besomucnog ponavljanja "Kako se osecam..."
Kad je album izasao kupili smo kasetu i vrteli, vrteli, vrteli...
Vec krajem 80-ih je taj album na vinilu postao trazen u inostranstvu, a zatim i kod nas. Brejkersi su se raspali, pa opet okupili, sada sa basom i nikad vise onako ubitacni kao na prvom albumu, mada uvek dobri. Gledao sam ih nekoliko puta na koncertima, poslednji put par meseci pre nego sam napustio zemlju. Doduse, gledao sam ih u SKCu 2005, ali sam zbog velike guzve, te po meni traljavog koncerta, izasao nakon nekoliko pesama. Svaka njima cast i drago mi je da i dalje solidno sviraju.

Sto se ovog ripa tice, ja sam veceras to malo doterao da vise odgovara mojim usima. Hi Fi Centar izdanje je bilo tiho, nadam se da ovo zvuci bolje. Svaki komentar je dobrodosao. A najlepse bi bilo kad bi Croatia Records reizdala ovo na vinili 2014, za 30-tu godinu od originalnog objavljivanja!

5 comments:

Mr.Eliminator said...

Veliki pozdrav i pohvale za blog.
Partibrejkerse pratim jos od "Radio Utopije" sa kompilacije Ventilator 202. Naravno ono pravo je krenulo sa pojavljivanjem singla 1000 godina, koji sam kupio cim je izasao. Brejkersi su prvi bend koji sam slusao od samog pocetka i koji sam smatrao za nesto sasvim licno i privatno. Prvi put sam ih sasvim slucajno, gledao uzivo negde krajem '84 u Domu Omladine kada su svirali besplatni koncert zajedno sa Duh Niborom i grupom Liverpul. Bilo je pedesetak ljudi i atmosfera bila ona prava, luzerska, garazna. Bilo je polivanje pivom i pljuvanje, a Cane se na sceni ponasao kao garazni Elvis, zalizivao se cesljem u Rock-a-billy fazonu. Secam se i spota "1000 godina" iz legendarne emisije "Petkom u 22". To je drugacija [mozda i bolja] verzija od one na singlu, podseca na The Cramps. Kada je '85.izasao prvi lp bio sam II srednje i legao je samo tako. Secam se da mnogi nisu kapirali onu produkciju, vocal i odsustvo basa. Inace Koja je napravio vanvremensku garaznu Lo-Fi produkciju. Nesto slicno je pre toga moglo da se cuje jedino kod The Cramps i na "Raw Power" The Stooges. Mislim da su prilicno uticali na bendove kao sto su [moji favoriti] MAJKE, MESSERSCHMITT I THE SPOONS. Kada sam se '88. vratio iz JNA izasao je drugi lp i situacija je bila prilicno drugacija. Nekako su zaziveli u narodu, vise su se slusali na zurkama, prerasli su "Cult" status ali to je vec neka druga prica.
Zaista bi bilo lepo da objave vinilno reizdanje pa jos u luksuznom omotu na otvaranje [bila bi fora, he he].
POZDRAV!

Bassta! Pex, a.k.a. Gramofonije Plocanovic said...

svaka cast na komentaru! slazem se sa svime sto si rekao.
za dan-dva okacicu neke zive snimke iz 86, ima i par neobjavljivanih stvari...

Anonymous said...

ajde samo okaci i ne budi lijen:)hehehe pozdrav...guras ti guras

Anonymous said...

Pozdrav i HVALA ti za svu muziku.Odličan remaster.Uživanje!!!!!!!Siniša

Anonymous said...

Pozdrav i HVALA ti za svu muziku.Odličan remaster.Uživanje!!!!!!!Siniša