Izvadih sa police Petar Pan 1 plocu pre neki dan, i rekoh 'ajde da je zavrtim nakon duzeg vremena da vidim da li mi se jos uvek isto svidja - i naravno da DA! Kad je doslo do "Odvedi me" resio sam da pisem ondasnjem pevacu Dejanu Milosevicu i da ga zamolim za kraci email intervju i evo ga pred vama, sa nekoliko odlicnih fotografija.
Novi rip albuma je OVDE, sa par bonusa, a preporucujem da overite Dejanov jutjub kanal, jer sadrzi gomilu decijih radosti.
Koliko znam, bio si bar u jednom
bendu pre Petra Pana – ispricaj nam nesto o tvojim pocecima bavljenja muzikom.
Prvi bend su bili Komandosi i bili
smo sedmi razred osnovne. Mi smo tada uspeli nekako da se ubacimo na par svirki
pa su ljudi u to vreme bili iznenadjeni kvalitetom autorskih pesama, što nam je uvek i bilo na prvom mestu, a ne ono da
smo najbolji svirači i da razvaljujemo instrumente. Od većih koncerata pamtim
svirku u hali Pinki na nekom takmičenju i u hali Skenderija u Sarajevu što je
bio fenomenalan doživljaj.
Komandosi
Komandosi su
kasnije postali Kurve haha. Ime nije moglo da prođe pa su promenili u Qrve. Sa
Senom iz Kurvi sam imao nekoliko snimaka jer smo gotivili da sviramo zajedno pa
smo te projekte nazvali Isto Jako. Ima nekoliko demo snimaka a na jednom demu Qrvi
sam gostovao na gitari.
Isto Jako
U isto vreme
paralelno sam došao na ideju da napravim Oi bend koji se zvao Deveti Krug gde
su svirali i Sena iz Komandosa i čane bubanj. To je bilo nešto fenomenalno,
snimili smo jednu kasetu uživo ali nam je taj snimak nestao među pankerima sa
kojima smo tada izlazili na jedina mesta za punkse u gradu.
Onda je nastao
85 god. hard core band K.Z.V. na nemačkom Konzentrationslager Vernichtung
(koncentracioni logor uništenje). Tu sam radio muziku, ako se to tako može
nazvati haha, a Srđan Nikolić Baki - pevač textove. U KZV-u je svirao neko vreme
i Vicko iz Rabotnik Hollywood, a onda je tu došao Veroljub Spasić Ljuba koji je
u to vreme svirao u punk bendu Humana Diktatura.Sa Ljubom sam se odmah
pokapirao na The Clash. Besomučno smo godinama slušali Clash koji mi ama baš
nikada neće dosaditi :).
KZV
Sa KZV smo
odsvirali najznačajniju svirku na punk fešti u Subotici 1985 god. gde je posle
certa bila žešća racija pa smo bili rasuti po celom gradu, a jedva se vratili
kućama. Nakon tog koncerta i izlaska iz Komandosa sa Ljubom se dogovaram da
napravimo novi bend u Clash fazonu i tako formiramo grupu koja se prvo zvala Veseli
Limburg, pa senke i na kraju Petar Pan.
Kako je nastao Petar Pan? Je li bend
vec postojao, pa si im se ti prikljucio ili si ti bio jedan od osnivaca? Kada
je to bilo? Kako su nastajale prve stvari I kada ste krenuli sa koncertima?
Evo gore
odgovorih na deo pitanja.
Inspiraciju sam
imao još od sviranja sa Komandosima ali su tamo već bila dva autora. Tako da
sam ovako mogao potpuno opušteno da radim pesme. Uz Ljubu na bubnju bio je sa
nama i Joca basista i tada smo se još zvali Senke. Onda smo kao trio 86te
godine ušli u studio Kazablanka i snimili dva demo snimka Drugovi i Želim da ti
kažem. Ovaj drugi je balada koja nikada nigde nije puštena (propuštena prilika
da postanemo mega bend hahaha). Taj demo smo odneli u studio B, emisija Ritam Srca
(emisija sa dobrom ekipom). Njima se to odmah svidelo i krenulo je emitovanje. Sećam
se jednog od prvih koncerata ’86 u klubu Adijana na Adi sa Van Goghom, tad im
je pevao Bojan.
Posle toga smo
promenili basistu i doveli drugog gitaristu.1987-a godina je bila za nas super,
ušli smo u koncertnu kondiciju, a kompletirali smo pesme i pamtim taj period sa
uživanjem. Imali smo jedan nastup ispred SKCa pred gomilom ljudi, mislim da je
bio Dan Državnosti i svirali smo između Filma i Brejkersa i bilo je to
fenomenalno, video sam ogromna dva talasa posle šutke i nakon toga više nisam
bio isti, predat rocknroll-u.
Petar Pan, prva postava
Skoro sve pesme na vasoj jedinoj LP
ploci si ti napisao. Kako je tekao taj process? Da li si imao prvo tekstove ili
bi prvo uradio muziku?
Ja stvarno
nenormalno volim muziku, pa tako i prvo uvek uradim melodije, pa aranžmane uz
ideju pevanja, pa tekstove ubacujem naknadno. Često mi padaju napamet u raznim
životnim situacijama i emotivnim stanjima. Svakodnevno sam upadao u ekstremne
situacije i tada su izlazile ideje, šta zapamtim prebacim u tekst.
Neke pesme sam
morao da kompletiram u studiju jer se nije imalo vremena pa je to često
izazivalo čuđenje profesionalaca, haha. Sve u svemu dobro smo se i zabavljali,
što je po mom mišljenju vrlo važno.
Kada ste krenuli sa radom da li ste
imali neku ideju kako ste hteli da zvucite ili ste jednostavno pustili da to
izadje iz vas? Je li bilo nekih (nasih ili stranih) bendova na koje ste hteli
da licite?
Punk struja
kako naša, tako i strana i novi talas 80tih
godina. Naravno utiče uvek ono šta slušaš,
ali ideje izlaze mimo uticaja i ja sam se uvek prepuštao osećanjima ma kakva
ona bila i pokušavao to da prenesem u songove. The Clash je bio bend koji smo
najviše slušali, a moram pomenuti i prva dva albuma Pilota - plavi i crveni.
Petar Pan, druga postava
Druga polovina 80-ih je dala
nekoliko znacajnih beogradskih bendova slicnog usmerenja kao Petar Pan. Da li
ste se osecali delom neke scene, sa kojim bendovima ste najvise voleli da
svirate?
Dža ili bu, Nesalomivi,
Civili, Eklinika Mortale, Bjesovi, Ludi Gavran, Mrgudi, Ulica od meseca,
Bezobrazno zeleno, itd. Bilo je dosta bendova, da ne nabrajam neki ću drag
zaboraviti, u suštini bilo nam je drago da su svi imali mesta i nije nam bilo
važno ko s kim, šta gde i kako (bez jebene sujete). Važna je bila atmosfera, a
scena je počela da se nazire početkom 90 tih i dve godine kasnije počinje
NAJGORA NOĆNA MORA nakon koje bar ja ulazim u stanje hibernacije...
Dejan u akciji, SKC
Album prvenac
je snimljen iz dva puta – je li tako bilo zbog teskih uslova za snimanje ili
ste snimali kako ste imali inspiraciju?
Kada smo došli
do momenta kada je trebalo snimati za vinilno izdanje, uvideli smo da će nas
PGP RTB ispaliti (što možda i nije tako loše :)), skupili smo nešto novca i
odradili pola pesama u studiju Kazablanka sa fenomenalnim snimateljem Dadijem.
Ostatak da bi popunili materijal smo uzeli sa kasetnog izdanja od ljubavi do
mržnje i kompletirali album. Velika je šteta što nismo uspeli da skupimo još
novca i da odradimo ostatak pesama jer bi taj album bio još bolji i sa novim
pesmama koje nisu nikad objavljene.
Petar Pan predgrupa Toni Montanu, SKC 1987, mladjani Gramofonije je ispred sale jer nema para za kartu
Album se pojavio u nesrecno vreme
pred rat, sto je znacilo da je bilo tesko to promovisati sirom bivse
drzave. Nisam siguran, ali mislim da
bend nije dugo opstao nakon toga. Koji su razlozi za prestanak sa radom?
Katastrofalni
raspad celoga sistema i pojava novih domaćih audio varijanti na TV i radio za
masovno uništenje svih vrednosti koje smo strpljivo gradili decenijama - haha
al ga sroči. Ja sam želeo da nastavim dalje, ali to je već postalo nemoguće i
plus sam upao u porodične obaveze, a kao čovek koji nije završio studije zbog
sviranja pojavio se i manjak financija za porodicu itd... U stvari, šta da se
radi, otet nam je taj deo i to je to. Neki bendovi su nastavili dalje i Petar
pan je nastavio - svaka čast svim momcima, nisu imali skroz iste probleme kao
ja pa su tada još i mogli, ali na žalost nisu još dugo potrajali i bend se
rasturio - šteta. Te detalje bolje oni znaju, to je bila ta druga etapa benda
sa Draženom za vokalom i Vanjom kao autorom.
Kako je doslo do obrade “Boze
pravde” Ulice od meseca?
Tako što se
Ulica od meseca raspala, a bili smo super ortaci i voleli smo taj bend, pa i u
to vreme su svirala dva člana iz Ulice - Vanja gitarista i Ljubin brat Djile
bubanj. Došli smo na ideju da snimimo taj song kako ne bi pao u zaborav i posle
dogovora sa dodom jednim od najboljih autora po našem mišljenju u to vreme
dobili njegovu dozvolu. Jednom je Doda izašao sa nama na binu i bilo je
fenomenalno.
Kada danas slusas album kako ti
zvuci? Da li bi ista menjao?
Žao mi je što
nismo snimili i drugu polovinu pesama u Kazablanci ali sve ostalo mi je super i
kao kada se zalaufaš negde trčiš sve odradiš pa se kasnije osvrneš i gledaš pa
ti neke stvari budu dobre jer su spontane. Jedino mi je žao celog perioda
hibernacije posle i što nismo promovisali album kako bi to trebalo. Produkcija
koja je na snimcima iz Bukovca sa kasete mi nije tog kvaliteta kao iz
kazablanke i to je jedina stvar koja mi malo odskače.
Ima li sanse da se Petar Pan opet
okupi sa tobom na celu?
To bih voleo :) i bilo je u više navrata nekih
dogovora ali godine sa sobom nose i dozu opreznosti, a to ovaj bend nikada nije
imao haha, ko zna videćemo, možda. U međuvremenu radim pesme i nikada više neću skloniti gitaru sa strane,
osim silom.
4 comments:
Ne samo da sam navratio u tvoj blog-bar na predzadnji post (kad ne nudiš rakiju ili sake) već sam našao vremena (i hrabrosti!) da provjerim grupu Petar Pan. Njihov album me je zaobišao u teen godinama jer je već bila ratna '91, a i smrtno sam se bojao imena koje je podsjećalo na Mali Princ i gnjecavi YU pop-rock. Bijah u krivu. Neloše je u lokalnom kontekstu. Kompletna priča, kako si je prikazao od Komandosa iz OŠ do izdavanja prvog albuma, mi je jako simpatična. Samo, ja ipak više volim nevaljalu djecu. Ovdje svi redom pristojni lijepo odgojeni beogradski dečaci među pankerima. Srećom su kontali značaj zvuka i neposredni punk pristup što je i sačuvalo ovaj LP dokument od propasti. Da, fali mi fakin Milo Aukerman tipa. U Petra Pana sve redom pjesme ko od Billa Stevensona, da se svidi i sestri i majci i babi od neke slatke djevojke iz grada. Morat ću ih ostavit u 1990 iako je proljeće ...
jebiga, kod nas se kasnilo i bilo bi lepse da je ovo izaslo 1981, ali svejedno je super. lepa muzika, odlicni tekstovi...
U ovom slučaju se ne radi o kašnjenju za svijetom. Nije to bitno. Petar Pan je jedna lijepa priča o odrastanju u bandu bez obzira na glazbeni trend. To što mene ne može potaknuti, osim ponekog izmamljenog osmijeha, je moj problem. Nisam bio fan niti hrvatskih im vršnjaka. No svejedno, s vremenske i prostorne distance mi se čine kao neposredni i iskreni momci. Tko voli mladenački izričaj i (rane) Pilote mogao bi vrlo lako (za)voljeti i Petar Pan. Premaših dnevni limit riječi. Basta. Ciao.
Neprežaljen bend. Thx za ovaj članak/intervju.
Post a Comment