Ponedeljak. Dosada...

Posto je igla na gramofonu sjebana i posto imam vremena na poslu, red je da se pozabavim danasnjom temom – iritantne osobe na internetu. Gramofonije ima 3 tipa internet daveza koje ne podnosi: 1 SPAMER Ne, ne zanima me vic o Muji i Hasi od pre 17 godina, niti zelim da pomognem maloj Jeleni koja boluje od leukemije; ne zanima me nikakav tekst iz e-novina, niti sta Chuck Norris ima da poruci Mitru Miricu preko telefona. 2 FEJSBUK JUTJUBER Kad otvorim fejsbuk hocu da vidim sta se desava kod prijatelja, sta ce biti od lokalnih svirki i slicnih desavanja. Ne zelim da vidim 57 postova youtube videa. Nisam invalid, ako me zanima oticucu sam na taj sajt i naci te snimke. Jedan, dva, pa i tri posta sa jutjub videom i nekako, ali sve preko toga = brisanje sa liste prijatelja. 3 MOJ RIP! MOJ RIP! Gramofonije danas najvise ne podnosi osobe koji ripuju plocu (ili CD) i onda se kurce na netu povodom toga. U najmanju ruku zvuce kao da su samo osmislili, napisali, aranzirali, otsvirali/otpevali, producirali, miksovali, masterovali, otstampali i distribuirali plocu koju ripuju. A u stvari su je jednostavno snimili na kompjuteri i okacili na net – sta je tako veliko u tome?!?!?! Takvih osoba ima svuda, a siguran sam da ce da se sami pronadju ovde. Neki od njih stavljaju svoj “logo” na skenove/fotke omota ploca, za slucaj da ih niko ne “pokrade”. Drugi se svadjaju sa osobama za koje sumnjaju da su im “ukrale rip”. Vec sam rekao negde, ali da se ponovim: svako ko ripuje je lopov i tacka. A medju lopovima casti nema. Jos jednom molim posetioce ovog bloga da sve sto skinu rasire dalje bez navodjenja ciji je rip. Mozete slobodno da ga prisvojite.