Vinko Baric - HRVATSKI PUNK i NOVI VAL knjiga

Priznajem da je glupo pisati recenziju knjige koju sam do sada tek dopola procitao, ali moram skrenem paznju na ovo izuzetno izdanje sa nadom da ce doci do pravih ruku, jer je stampano u svega 1000 primeraka I, nadam se, nece biti nabavljivo jos ne znam koliko dugo…

Poslednjih godina objavljena je hrpa knjiga, te filmova o ovoj i onoj sceni, tom i tom bendu, i slicno, da me, kada cujem za jos jedan slican poduhvat, malo zabole dupe. Drugim recima: uvek sam skeptican, narocito kad se radi o velikom zalogaju kao sto je ovde – pisanju o hrvatskoj pank i novotalasnoj sceni/bendovima.

Vinko Baric je lik za kojeg pre nisam cuo, sto ne znaci nista. Likovni umetnik, postovalac dobre muzike. Cim sam cuo za knjigu proverio sam kod par pouzdanih poznanika, svi su potvrdili da knjigu treba imati, stupio u kontakt sa Vinkom, platio, knjiga stigla koju nedelju kasnije.

Ovo je obimno stivo, i kako nemam vremena iscitavam ga u retkim trenucima: obicno dok sam na WC solji ili po koje poglavlje pre nego legnem da spavam. Ipak, vec nakon desetak stranica sam osetio poriv da napisem nesto o ovom delu.

Baric nije niti pisac niti kriticar. Ako ocekujete neku dubokumnu kritiku izdanja o kojima se ovde govori – necete to dobiti. Baric pise fanovski, ali pismeno. Tako jedino i treba, jebes objektivizam.

Knjiga se bavim prapocecima hrvatskog panka i novog talasa i u njoj se govori o bendovima i izvodjacima vezanim za tu vrstu muzike, sa posebnim osvratom na vinilna i kasetna izdanja, te demo i zive snimke.

Knjiga ima dosta vrlina: prgrst informacija i fotki, sto je i cini izuzetnom. Cudo je kako je Baric uspeo da dodje do podataka o svim tim bendovima, od kojih mnogi nisu ostavili nikakav zvucni zapis za sobom, ali su postojali i samim time zasluzili mesto u ovoj zbirci.

Mane knjige su dezinformacije, koje se srecom svode na tu i tamo pogresno naveden naslov neke pesme ili albuma. One malo vece su kada potpuno pobrka loncice i pomesa bendove kao Fit i Grad, te greske u kojima, recimo, prvi singl Azre ili singl Daska Benda smatra pank singlovima. Takodje, na par minimalnih mesta Baric se zaista povrsno dotakne politike (sto jeste neizbezno, ali vise bih voleo da je bez ikakvih, makar meni na to lici, licnih misljenja). Par puta se ukratko pominje da su neki clanovi pojedinih bendova poginuli u Vojsci Hrvatske u domovinskom ratu, dok je onom pajseru iz Machine Gun (kasnije Mindjusari) posveceno dosta vise prostora u kojem se pise o “cetnicima”, “sramoti”, te ratistima na kojima se ovaj borio. Mislim da vecina ljudi koji znaju za njega znaju i cime se bavio (ja, doduse, prvi put cujem da se borio u ratu), i bilo je dovoljno pomenuti to u jednoj kracoj recenici.

Elem, kao sto rekoh to su minimalne mane, bez kojih bi knjiga bila bolja, ali iovako je toplo preporucujem.

Ponedeljak. Dosada...

Posto je igla na gramofonu sjebana i posto imam vremena na poslu, red je da se pozabavim danasnjom temom – iritantne osobe na internetu. Gramofonije ima 3 tipa internet daveza koje ne podnosi: 1 SPAMER Ne, ne zanima me vic o Muji i Hasi od pre 17 godina, niti zelim da pomognem maloj Jeleni koja boluje od leukemije; ne zanima me nikakav tekst iz e-novina, niti sta Chuck Norris ima da poruci Mitru Miricu preko telefona. 2 FEJSBUK JUTJUBER Kad otvorim fejsbuk hocu da vidim sta se desava kod prijatelja, sta ce biti od lokalnih svirki i slicnih desavanja. Ne zelim da vidim 57 postova youtube videa. Nisam invalid, ako me zanima oticucu sam na taj sajt i naci te snimke. Jedan, dva, pa i tri posta sa jutjub videom i nekako, ali sve preko toga = brisanje sa liste prijatelja. 3 MOJ RIP! MOJ RIP! Gramofonije danas najvise ne podnosi osobe koji ripuju plocu (ili CD) i onda se kurce na netu povodom toga. U najmanju ruku zvuce kao da su samo osmislili, napisali, aranzirali, otsvirali/otpevali, producirali, miksovali, masterovali, otstampali i distribuirali plocu koju ripuju. A u stvari su je jednostavno snimili na kompjuteri i okacili na net – sta je tako veliko u tome?!?!?! Takvih osoba ima svuda, a siguran sam da ce da se sami pronadju ovde. Neki od njih stavljaju svoj “logo” na skenove/fotke omota ploca, za slucaj da ih niko ne “pokrade”. Drugi se svadjaju sa osobama za koje sumnjaju da su im “ukrale rip”. Vec sam rekao negde, ali da se ponovim: svako ko ripuje je lopov i tacka. A medju lopovima casti nema. Jos jednom molim posetioce ovog bloga da sve sto skinu rasire dalje bez navodjenja ciji je rip. Mozete slobodno da ga prisvojite.

eto...

...nema mene, nema vas, a onda se javi par ljudi sa komentarima! ploce stoje, treba samo vremena da se bacim na ripovanje. jbg, gledao sam Breaking Bad sve epizode od prve naovamo, uzelo je vremena...