Plavi Orkestar

Sve je pocelo ruznim snom: sanjao sam da imam u kolekciji 4 albuma Plavog Orkestra na vinilu (mada nemam pojma jesu li ih imali 3 ili 4 do raspada Jugoslavije, tj. dok su vinili radjeni), svi su bili odlicno ocuvani. Pitao sam se zasto uopste to imam i ne bi li bilo bolje da ponudim nekome te albume besplatno. Najgore je sto sam ih sve prebacio na komp, pa je ostao posao da se sve to sredi i uploaduje…
Nastavak sna je bio jos bizarniji: sanjao sam da gledam Losu danas, kada lici na kreaturu izmedju Bate Zivotinje i Milosa Bojovica. Nosio je neki braon sako, i mlatarao laktovima, kao sto ga se i secam iz “zlatnih dana”. Probudio sam se okupan u znoju.
Sutradan sam razmisljajuci o snu pomislio da se mozda iza svega toga krije nesto, pa sam nasao “Soldatski bal” (kao i jos neke albume) na netu i skinuo. S obzirom da “Plavce” nikad nisam voleo, rekoh ‘ajde da bar lepo preslusam i vidim sta je to bilo u tom bendu i tom albumu da je napravilo onakav haos svojevremeno.
A haos je bio ogroman – ko je dovoljno star da se seca – seca se! Ko je bio mlad ne zna. Ja se secam da je krenulo odjednom: preko noci su bili na svim radio i TV stanicama, u svim casopisima i novinama. Ja sam se pitao zasto, ali nije bilo prvi put. 1985 zavrsio sam osnovnu skolu. Na zavrsnu ekskurziju negde u maju/junu nisam isao, jerbo se nije imalo para. Svi ostali su isli. Ja sam kulirao kuci i slusao the Smiths. Ekskurzija je bila cini mi se poslednje nedelje. Mislim da je bio petak ujutro kada se ceo osmi razred vratio sa eksurzije i da je to zvanicno bio poslednji dan skole. Ja i par ucenika romske nacionalnosti koji takodje nisu isli smo dosli u skolsko dvoriste. Tu nas je sacekao plac. Odmah sam pomislio da je neko tragicno nastradao na putu. Pitao sam prvu osobu do sebe o cemu se radi, a onda je krenula pesma: “Rastajemo se mi…” O, uzasa!
Ja sam jedva cekao da se zavrsi ta jebena osnovna skola i da krenemo u srednju, da budemo stariji, da muvam ribe i slicno, a ovi ovde pate za zavrsetkom smejurije zvane osnovna skola… Scena je bila nadrealna: jedno 5 odelenja, svako sa po 30 djaka, zagrljeni i ucveljeni. Sto je najgore, jedno 95% ucenika je automatski moralo da ide u istu srednju skolu, dakle od nekog preteranog rastanka nema ni govora, osim ako nisu mislili na rastanak od nastavnika.
Elem, tu negde ubrzo je dosla i mala matura. Na to sam isao. Nisam hteo, ali sam se lozio na jednu ribu, pa reko’ ko zna, mozda je smuvam. Smuvao sam je, al’ malo sutra. A to matursko vece je tek bilo uzas. Muzika koju je bend svirao je bila toliko dobra da sam proveo celo vece za stolom, pijuci koka-kolu. Kad se oko ponoci zavrsilo sve krenusmo kuci pesice u vecim grupama. A onda je tek nastala grozota: copor je poceo da peva “Bolje biti pijan nego star”. Dovoljno receno. (inace, glavnu rec je vodio jedan lik sa kojim sam posle igrao u istom kosarkaskom timu I kad smo kojih 6 meseci kasnije bili na nekom turniru u Beogradu, u hotelskoj sobi - gde nas je bilo cetvorica - taj lik je predlagao da se takmicimo u drkanju!?!?!?!) Jedva sam cekao da se odvojim i krenem svojoj kuci.
1985 je bila godina Plavog Orkestra. Sad, mozemo do sutra da raspravljamo, ali ja se slazem sa teorijom da je ovaj bend, uz neke druge, bio jedan od krivaca za rat u SFRJ. Mozda gresim, ali Plavi Orkestar, Merlin, i slicni su masovno zaglupljivali narod iz muzicara rok branse. Narafski, sve je to zapocelo Bijelo Dugme desetak godina ranije, ali je tracak nade postojao negde oko 1983 kada je Dugme bila na izdisaju odlaskom Zeljka Bebeka. Nazalost, ono je vasrsnulo godinu dana kasnije u mnogo, mnogo gorem izdanju i zapecatilo sudbinu YU rokenrola, a i sire. Ko zna kako bi se politicka situacija u zemlji odvijala da su tada glavnu rec vodili mejsntrim, ali ipak mnogo kultivisaniji bendovi poput EKV, Filma, Haustora, Leb I sol, Zabranjenog Pusenja…
OK, glupo je sad reci nesto u fazonu muzika je kriva za sve, ali ja stojim iza svog misljenja da je muzika kod nas negde 84/85, bar ona komercijalna, otisla previse na narodnjacku stranu. Mozda ne bi nista smetalo da je takav “rokenrol” imao podrsku medju ljubiteljima narodne muzike, ali problem je sto je imao podrsku i medju njima i medju ljubiteljima rok muzike. Odjednom su mnogi moji ortaci koji su do juce bili ljuta alternative poceli da slusaju “Lipe cvatu”!
Najgore je tek doslo nesto kasnije kada su se Dugme, Plavi Orkestar i Merlin okrenuli “novoj partizanstini”, muzicki, tekstualno i “ideoloski” mozda najgorim muzickim “pokretom” u SFRJ. Naravno, tu su Dugmici pokupili kajmak, dok su Plavci i Dino & Co. ostali po strani, grickajuci otpatke. Ako sam mrzeo “Soldatski bal”, onda sam tek mrzeo “Smrt fasizmu”.
Preslusavajuci “Soldatski bal” po prvi put od objavljivanja istog (verovatno sam svojevremeno cuo sve pesme pojedinacno, ali SIGURNO nisam nikad preslusao album “u cugu”) vise od 25 godina kasnije sa nevidjenim cudjenjem moram da primetim gostovanje neki “kul” faca (Firci, Marina Perazic, Bale – nemoj samo neko da mi kaze da je to Bale iz P.Patke/Lune) i nekih “kulturnih” licnosti (Dragos Kalajic, Jovan Cirilov). Ne znam sta je navelo te ljude da uzmu ucesca u ovom projektu. Secam se da je posle Firci izjavljivao nesto u fazonu “nismo znali da cu tu posle da bude Nada Obric”. Nismo znali, do mojega! Iz aviona se videlo koliko je ovo muzicko smece, bez obzira bila tu Nada ili ne.
Na netu se pojavio zivi snimak benda iz SKCa iz 1983, mada malo taj podatak ne lezi, s obzirom da pise da se bend te godine tek oformio. Opet, na snimku je 10 pesama, od kojih se jedva 3 naslo na albumu prvencu, pa je mozda i tacno da je concert iz 1983. Cini se da su to bili neki “dani novog primitivizma” u Beogradu, jer u jednom trenutku Losa najavljuje Elvisa za para dana na istom mestu. Bend je bar u polovini pesama zvucao skroz drugacije nego na “Soldatski bal” ploci, malo crvsce i “novotalasnije”. Ipak, pesme su i dalje bile uzasne, a Losino brbljanje izmedju pesama odaje utisak osobe sa blagim mentalnim poremecajem.

Da ne gnjavim previse sa ovim negativnim naglabanjima, glupost je neunistiva, pa i uspeh Plavog Orkestra. Cinjenica da i danas pune hale je porazavajuca, kao i mnoge cinjenice iz muzickom biznisa sirom sveta. Ali nisam tu zbog toga, vec zbog saljivog osvrta na neke homoseksualne konotacije koje sam ovih dana pronalazio u textovima “Soldatskog bala”, a njih ima na pretek. Da ih vidimo pesmu po pesmu:

*Daj mi vruce rakije (medena curice)
Stih “sir u zdjeli, rakije, svuda muske straznjice” govori sam za sebe, a “Pukni pusko nek cuje, dok je decko miluje” govori o njegovom besu prema devojci koja mu je otela decka. Jadna ona, ko zna kako je prosla sa Losom…

*Odlazi nam raja
“Bio sam sa drugom, bila si i ti, ja pojma nisam imao i njega digla si” – ovo je ocigledno, on je bio sa svojim drugom, koji je, eto, hteo da se oproba i u heteroseksualnom odnosu, i ona ga je “digla”. Ne moram da prevodim sta to znaci. Losa o tome pojma nije imao.
“Bio sam sa drugom, i dalje smije se” – taj drug ocigledno uziva u biseksualnim odnosima.

*Sta ce nama soferima kuca
Ovo je konacni dokaz, iako vesto sakriven kroz simboliku stihova koje je moj pronicljivi um odgonetnuo. Kao sto znamo, pesma je duet Nade Obric i Lose. Na pocetku Nada peva:
“Sa-ajo, utovar-istovaraj tvoja kola malena.
Sa-ajo, dodji men’, dodji meni preko druma kaljava”
Dakle, Nada ovde u prvom stihu govori o tome kako cezne za Losinim polnim udom, koji je, kao sto cujemo, malen. U drugom stihu Nada, bez obzira na velicinu, i dalje zeli Losin ud, ali u svojoj straznjici – naime ona zeli da joj on dodje preko kaljavog druma. A znamo na sta se misli kad se kaze kaljavi drum, a i “dodji” se na engleski prevodi “come”, sto je u istom jeziku i zargon za “svrsi”.
Dalje Losa peva:
“Nado, u tvojoj kuci ja sam jadan nemocan.
Nado u mojoj kabinici sva su cuda moguca”
Ovde Losa priznaje da njega zene seksualno ne privlace, prema njima je nemocan, u seksualnom smisli, svakako. Mada, ipak, sa Nadom je mozda i moguce da se seksualno opsti, ako se to radi u njegovoj kabinici, tj. u njegovom kamionu (svi znamo za seksualna opredeljenja vozaca kamiona), jer tu on moze da se opusti i zamisli da je Nada ustvari musko.
Uvod u refren govori sam za sebe:
“Al' tuga bez druga, bez srece…”
Dovoljno receno.

*Stambol, Pesta, Beclija
Ova cela stvar glorifikuje homoseksualizam medju muskim prijateljima, narocito u vojsci, pa potrazite na netu ceo text. Ovde izdvajam poslednji refren: “Svoga druga ne ne daj nikome”. Inace, u pesmi gostuju Pedja D’Boy (za kojeg se pricalo da je homoseksualac cim su se D’Boys pojavili, a ovaj to nije negirao/niti potvrdjivao), Jura Stublic (ako je verovati Isidori Bjelici, taj je bio uhvacen u WCu sa nekim likom svojevremeno) i Aki Rahimovski (jel taj ikad vidjen sa zenom?).

*Soldatski bal
Takodje cela pesma treba da se poslusa jer je homoseksualnih reference previse…

Pauza za rucak je zavrsena, a sa njom i ovaj tekst.