10-ak dana u julu/avgustu japanski bend Bariken je prodrmao ucmalu australijansku publiku. Bariken sam prvi put video 2007 (vidi blog iz Japana nekoliko stranica nize), te prosle godine. Otada smo planirali njihov dolazak ovde i eto, konacno se i to desilo. Ovo sto sledi je izvestaj o Bariken turneji, te koncertima koje je jedan od mojih bendova Bamodi svirao sa njima, o svemu i svacemu, a ponajvise niocemu…
Cetvrtak 30 julPoranio sam ranom zorom, istusirao se, skuvao kafu, nazvao aerodrom i ukapirao da avion kasni kojih 45 minuta… Nije bilo vremena da se vracam u krevet, popih par kafi i krenuh sa zenom put aerodroma. Nakon kojih sat vremena cekanja Bariken dvojac se pojavio, sedosmo u kola i krenusmo ka nasoj kuci.
Usput sam ih pitao je li OK da sviraju krace koncerte, otprilike pola sata, nasta su odgovorili da oni sviraju samo 10 minuta, ali potrudice se da sviraju duze. Super.
Cim sam stigao kuci vreme je bilo da se krene na posao, gde me je cekao dan od kojih 12 sati napornog rada. I kad kazem napornog, onda zaista mislim napornog. Pored puno posla bilo je i par stresnih situacija, tako da kad sam zavrsio oko 10 uvece i sve sto sam zeleo je par piva i dozu buke koju su Bariken te veceri isporucili po prvi put australijskoj publici.
Koncert je bio u cuvenom Hyde Park Hotelu. Ja sam stigao na vreme da uhvatim kojih 15 minuta od odlicnog solo gitariste (mislim, ne solira, vec svira sam) Craig McElhenney-a. Atmosfericni gitarski pasazi i lik sa fenomeanlnim albumom. Overite.
Posle njega lokalna hardkor ekipa Suffer. Moram da priznam da sam se bojao da ce nakon njih publika da se razidje, ali svi su ostali da overe Bariken i Bariken su opravdali sva ocekivanja! Koncert je bio prebucan u najboljem smislu i toliko intenzivan da se 15 minuta cinilo mnogo duze, tj nije trebalo nista vise od toga.
Nakon svirke prodali smo nekoliko majica, te 10-ak split CDa Baeriken:Bamodi, pokupili stvari i otisli kuci na pocinak, jer nije bilo nigde piva da se kupi. Pert posle ponoci. Crnilo.
Petak 31 julNakon posla pokupio sam Bariken momke, kupio pivo i otisli smo na zajednicku probu sa Bamodi. Bese tu i neka dzidza, pa je sve bilo potaman. Zabava i muzika, gde ces bolje. Nakon svega odosmo u pab na pivo, pa u krevet. Oni u svoj, ja kod zene, da ne bude zabune.
Subota 1 avgustOko podneva smo otisli na all ages concert u muzicki koledz na 5 minuta peskobusom od nase gajbe. Koledz je obezbedio svu opremu, tako da smo nosili samo stvari za prodaju. Eh, kad bi svaki concert bio takav, da ne mora da se vozi, tegli oprema…
Bilo je oko 40 klinaca, svi su (zacudo) odlicno prihvatili Bariken. Zvuk je bio sasvim dobar, klinci su se otvorili, pa su kupovali merch.
Posle smo otsetali kuci, malo se odmorili pa krenuli putem Fremantle-a, gde je bila vecernja svirka sa Bamodi. Tamo smo dosli, malo cekali, uradili tonsku, jeli, pili i taman stigli nazad u klub na svirku prvog benda Wind Waker. Odlicna trojka. Nakon njih Injured Ninja u najboljem izdanju do sada.
Svirka je bila na mestu koje obicno ima world music koncerte, ali eto ove veceri smo malo prodrmali zidove, te drvene podove. Bamodi su izasli na binu i otsvirali prvi concert od Novembra prosle godine. Bilo je prepuno ljudi koji su to sa odusevljenjem propratili. Svirali smo dobro, mada sam dosta falsirao, jer sam crko posle dve pesme. Opet, odlicno smo prosli i lepo je bilo ponovi svirati sa Bamodi.
Bariken su izasli na kraju i razbili sve. Kratko ali jebitacno.
Narednih nekoliko dana smo kulirali po Pertu, ja sam se prehladio pa sam par dana kljukao sve moguce lekove da se oporavim pred odlazak na istok zemlje, jer nema smisla ici na turneju bolestan.
Cetvrtak 6 avgustStigli smo u Sidnej oko 6-7 popodne. Ekipu je pokupio organizator koncerta sa aerodrome i odveo ih kod njega na gajbu, dok sam ja otisao kod ortaka Urosa, kod kojeg inace uvek ostajem kad sam u Sidneju.
Na gajbi nas je cekao podvarak, kajmak (mmmm…) te gajba Corone, koju smo zavrsili za nekoliko sati, pa smo otisli na zasluzen odmor…
Uros, domacin, car
Petak 7 avgustUstali smo oko 11, otisli do obliznjeg soping centra, uzeli par stvari, vratili se na gajbu, kafenisali, jeli i krenuli put grada, do kluba gde smo svirali te veceri.
Mesto se zove Red Rattler, u sustini je neki ‘performance space’, ali skroz super izgleda, veca bina, oko 300 dusa moze da stane, jedino sto je bilo malo hladno, ali ne moze bas sve potaman.
Vec oko 8 su ljudi poceli da dolaze, kao i ekipa (Drazen, pevac na drugom album Petra Pana, njegova zena, kum…). Bilo je jos nekih faca koje znam, pa sam se trudio malo sa svima da popricam.
Prvi bend Athol = super! Instrumentalni, maltene math-rock (jos jedna od omrazenih mi etiketa). Fini momci skroz. Posle Bamodi. Zvuk na bini = katastrofa – samo sam cuo bubanj i vokale, bas i gitara nista! Navodno zvuk ispred je bio super, sto malo popravlja stvar.
Bamodi u modi, pardon, Sidneju
Dok je sledeci bend svirao video sam u cemu je problem – riba za miks pultom je bila isuvise zauzeta vatajuci se sa svojom devojkom da bi obratila paznju na zvuk. Mislim, odobravam ja to, ali neka rade kod kuce, ne dok moj bend svira J
Posle je isao neki triper bend, pa onda Bariken. Odlicna svirka, publika mnogo mlaka. Na kraju se ispostavilo da je publika u Pertu ipak najbolja. Spakovali smo se i krenuli kucama.
Bariken, Sidnej, roze dobos
Subota 8 avgustUros me odbacio do aerodroma, pozdravili smo se i nadam se da se vidimo uskoro kada odem sa novim bendom tamo. Nasao sam ostatak ekipe, ubacili prtljag, klopali i ukrcali se u avion. Nakon kojih sat vremena smo stilgli u Melburn. Seli smo u taxi i otisli kod domacina Vlade.
Vlada ne bi bio domacin da nas nije sacekao sa gajbom Zlatopramen piva (vrh!) i libanskim hlebom, pa smo se malo okrepili, picili fudbal u dvoristu, a zatim imali zajednicki jam session (Vlada je odlican bubnjar). Nakon toga smo otisli do grada, pazarih neke DVDe za male pare, vratismo se na gajbu, spakovasmo opremu i krenusmo put Birmingham Hotela.
Tamo smo ostavili stvari i otisli na biftek u obliznji pab. Bio je super, a i haos jevtin! Nakon klope vratismo se u pab gde smo svirali. Malo mesto, prljavo, bina minimalna… Nema veze, uvek moze gore.
Cekamo biftek
Prvi bend Peewee iz Sidneja. Ocigledno su doveli bus prijatelja da ih pomogne. Odlican Ramonoidni pank rok. Posle idu dve ribice Super Wild Horses, obe iz Perta. Ispostavilo se da sam jednu upoznao nekoliko puta pre par godina i das mo trebali da radimo bend zajedno. Blam da se nisam odmah setio.
Posle njih Bamodi, malo ljudi u publici, mozda 30-ak (od 100 platisa). Svirali smo najbolje moguce, mozda i zato sto nam je ovo bila, najverovatnije, poslednja svirka ikad.
Joe nas samo posmatra...
Posle nas jos jedan bend iz Sidneja – Royal Headache. Punkoidni power pop, jebemliga, mene je potsetio donekle na moj stari bend Soviet Valves, samo sto su jos vise melodicni. Opet hrpa publike.
Nakon njih Bariken, sala opet poluprazna. Jebemliga, ako su ljudi vec dosli red je da bendovima koje ne znaju maker daju 5 minuta sansu, ali necu da se previse zalim. Bariken su opet pokidali. Na kraju je bubnjar pao, pa je izgleda malo sjebao floor tom, pa nam je gazda uzeo malo para za to…
Bariken, kraj turneje
Nakon svirke odosmo do Vlade na jos nekoliko piva, pa smo zalegli na par sati i ustali sabajle da palimo na aerodrom. Pozdravismo se sa Vladom, te Bariken momcima, pozelesmo im sve najbolje i da se vidimo dogodine.
U avionu do Perta nisam mogao da spavam, kad sam stigao kuci okupao sam se, klopao i pravac krevet!
