Electronic Jugoton

Ovih dana pojavila se kompilacija "Electronic Jugoton" na dva CDa za Croatia Records. Reci da je bila dugo ocekivana bilo bi malo - vec par godina se suska o tome, i licno sam bio vrlo ushicen kada sam video kompilaciju na prodaju online, te sam je odmah narucio.

Posto je vecina pesama iz perioda 80-ih malo o tome, iz Gramofonijevog privatnog ugla: kada je ta muzika stvarana i objavljivana nisam bio neki ljubitelj. Tek pre kojih desetak godina sam odavde krenuo da istrazujem nasu 80s synth muziku i otkrio gomilu bisera, sto se iz mog bloga vidi ocigledno.

"Electronic Jugoton" su kompilirali Zeljko Luketic i Viseslav Labos - onima koji malo dublje prate nase izdavastvo ovaj dvojac je poznat po odlicnom poslu koji su uradili za Ex-YU Elektronika kompilacije pre koju godinu. Dakle, nisam sumnjao u odlican kvalitet, od izbora muzike, preko samog zvuka, te propratnog materijala. Sav tekst na omotu/knjizici je na engleskom, sto je zaista odlican potez, jer ce ova kompilacija sigurno naci put i van granica bivse YU, cime doprinosi i izuzetno povoljna cena.

Da odmah kazem: pojavljivanje ovih diskova je od apsolutno neporecivog znacaja i zasluzuje najvisu ocenu. Ipak, realno gledano, kompilacija ima i nekih slabih strana, pa hajde da podjemo od njih:

-Zeljko i Viselsav su kopali po arhivama i izabrali 47 pesama/editovanih muzickih delova. Oba diska imaju nekoliko delova intervjua sa Jugoton Express ploca, koje su se stampale u malom tirazu i slale radio stanicama koje bi to eventualno pustale u etar. Mislim da ovo kvari tok kompilacije i ne vidim poterbu da zauzimaju prostor. Slusati ih eventualno u celosti bi bilo mozda zanimljivo, ali ubacivsi ih izmedju pesama kompilatori su znatno "ubili" atmosferu.

-Veliki problem vidim u tome da je ubaceno toliko toga da je neminovno doci do znatnih razlika u zvuku pesama. Najveca podela je na 80s synth wave i eksperimentalnu elektronsku muziku. Synth wave se dalje deli na bendove koji su koristili i synth i ritam masine, te nju vejv bendove koji su, eto, imali i synth u postavi, ali nije dominantan. Ekesperimentalni deo se deli na zaista eksperimentalno-istrazivacku elektronsku muziku, te namensku muziku uglavnom za decije emisije.
Ne vidim razlog uvratsvanje pesama grupa koje u postavi imaju synth, a ciji je zvuk vise nju vej/post pank (Tuzne Usi, Parlament...) ili fank (Du Du A "Romance"). Takodje, zaista, ali zaista nema razloga kvariti kompilaciju splacinom tipa "Harakiri" Dubravke Jusic. Apsolutno nema opravdanja za tako nesto.

-Vecina eksperimentalnih pesama, kao i neke od 80s pesama su ranije neobjavljivane, dok je "Elektra" Zdenke Kovacicek PGP RTS licenca, pa se dovodi u pitanje sam naslov kompilacije, ali to su vec sitnice.

Dobra strana je da kompilacija sadrzi gomilu odlicnog materijala. Imati Zanin "On"/"Ti si neko staro lice" singl, Beograd "TV"/"Sanjas li u boji?" singl, te Data singl na CDu, u remasterovanoj verziji koja ne krcka kao izlizani vinili je dovoljan razlog da kompilacija uspe. Da ne pominjemo Matser Scratch Band (jedna od dve bonus pesme na kaseti "Degaut"), Laboratorijin singl "Devica" i sotale izvodjace, od kojih za neke, moram da priznam, nisam ni cuo - Milka Lenac, te Nicky.

Da su na jedan CD stavili samo 80s synth wave pesme, recimo kojih 15 komada, a na drugi eksperimentalno-namensku muziku ova kompilacija bi bila 100% fenomenalna. Ali svejedno je svog srca preporucujem nadam se slicnim poduhvatima u buduce.

Samoreklama kod drugih

http://strazarni-lopov.blogspot.com/2014/12/predrag-delibasic-biografija-neuspesnog.html

Stariteti u novom ruhu

pa, 'di ste?
surovost kapitalistickog zivota mi je konacno dozvolila malo predaha, taman dovoljno za ova dva vinilna bisera. oba albuma su objavljeni za izvesnu spansku etiketu, oba odlicna.

OVAJ odlican album pulskih Problema predstavlja konacno dugosvirajuce izdanje benda koji smo, do skorije, slusali u snimcima jako loseg kvaliteta. Osim cuvenih par numera sa Novi Punk Val kompilacije ima jos nekolicine snimaka iz istog sessiona, te isto toliko demo snimaka, doduse slabije zvucne kvalitete. Uglavnom, ceo album je konstanto kvalitetan punk/new wave (koji ni konstantno sviranje gitare sa flanger efektom ne moze da pokvari) i ovo je zaista izvanredan potez od izdavaca. 

   

OVAJ album je split LP, pretpostavljam cisto iz logistickih razloga - nijedan bend nije imao dovoljno materijala za solo LP. U svakom slucaju, oba benda su izuzetno kvalitetna, slovenacka strana bolje snimljena. 

Oba izdanja, kao i sve od istog izdavaca do sada, preporucujem svakome ko ima para da kupi ploce. 

ARA CD

Dugo me nije bilo, jbg, ali tu smo, vasi nismo.
Razlog za javljanje je konacno reizdavanje kompilacijskog albuma "Artisticka Radna Akcija" na CDu.
Ja sam vec na 753 mesta pisao kako je ovo odlican, ali nazlost nedovoljno zapazen album, pa cu samo ukratko da se ponovim:
U vreme ekspanzije panka (manje) i novog talasa (vise), brzo nakon "Paket Aranzmana" Jugoton se ekspeditivno angazovao oko objavljivanja kompilacijskog albuma novih beogradskih bendova, pretpostavljam verujuci u uspeh "Paket Aranzmana" i sa nadom da se otkriju neki novi Idoli.
To se sa ARA-om nije desilo, ali se desilo da 10 odlicnih bendova dokumentuje svoje (mnogi od njih kratkotrajno) delovanje te 1981 godine. Enco Lesi je sve to manje-vise uspesno zabelezio u svom studiju, a Jugoton upakovao u zaista dugosvirajuci album.
Komercijalni uspeh je izostao, a kritika Ljube Trifunovica u Dzuboksu je bila jako, jako losa. To, i gomila drugih razloga prozurokovalo je raspad vecine bendova i jedino su U Skripcu opstali i postigli neki manji koemrcijalni uspeh kasnije.
Zaista ne nalazim niti jednu pesmu koja ne valja na ovoj kompilaciji - ima samo onih koje su nesto slabije od drugih. A od bendova koji su ovde ostavili izuzetan doprinos izdvajam: Radnicka Kontrola, Urbana Gerila, Defektno Efektni, Profili Profili, TV Moroni...
Sto se samog reizdanja tice - treba da budemo srecni da se uopste desilo. Snimci su sa originalnih traka, mastering je skroz dobro uradjen. Pakovanje standarno slabo za nasa reizdanja, narocito propratni tekst, koji gotovo da i nema neke veze sa albumom, osim povremenih anegdota nekog od clanova benda. Najsmesnije je sto je pisac teksta na momente izuzetno rasisticki/nacionalisticki raspolozen, a sve vreme tvrdi kako su ti pankeri bili zesca levica...
Ne kapiram zasto izdavac nije nasao nekoga ko bi pricao o snimanju ovog albuma, a ne o "pank sceni" u Beogradu iz tog vremena...
Ovde je link wav fajlova koji je jedan dobri duh okacio na nekom forumu, a ja sam OVDE ubacio skenove omota, te odlican tekst iz Vremena od pre neku godinu koji se bavio fenomenom ARA. Uzivajte!

Noviteti "nove" muzike

Zahvaljujuci jednom dobrom liku evo prgrsta do sada nevidjenih stvari po nasim blogovima iz branse nova klasicna muzika, elektro-akustika i slicno.

Aleksandar Obradovic - "Simfonije i koncerti" LP 

Bojan Vorkapic

Vladan Radovanovic - Glasovi u prostoru

Ljubica Maric - Box set

CD1

CD2

CD3

CD4

Srecna 2014!

Ne, nisam vas zaboravio.
Zelim vam svako dobro u Novoj Godini, a sebi vise para i vremena za blog i ostale stvari.
Uzivajte!

krci, buka, blago meni

Tko ne pamti, iznova prozivljava...

Patareni, sa svim svojim postavama i bratskim bendovima su bili/ostali vrhunac ex-YU i kasnije hrvatske HC scene. Ako kojim slucajem niste culi neko od njihovih 175 izdanja ovde je pet diskova koji dobro predstavljaju bend. Meni je najdrazi BUka, ali poslusajte i odlucite sami

Buka

Nezadovoljstvo je energija

Tko ne pamti

Never Healed

Obrade

Omoti ukljuceni, samo par diskova sam "tagovao", s obzirom da imaju po preko 50 pesama nije mi se dalo...

Alex Marinkovic - Kinetix 12" EP

Ja i techno dugo, dugo nismo dobro stajali. Jebemliga, kad je sve to krenulo ja sam bio duboko u rokenrolu da bih obracao paznju. sada kada je vreme proslo lagano istrazujem i elektronsku muziku. Laik jesam, ali vidim da tu i tamo ima dobrih stvari.
Ovaj EP sam kupio negde 2000-te preko Forced Exposure sajta. Nikada nisam cuo za lika, ali videh da je nase gore list, pa da potrosim pare kako dolikuje. Aleksandar Marinkovic je tehnicar iz Cacka i za Isophlux je imao dva 12" EP-ja. Sta se dalje desilo sa njim nemam pojma, google mi daje milion ljudi sa istim imenom. Uglavnom, jos onomad mi je ovaj EP bio odlican. Nimalo uobicajene komercijale vezane za techno, minimalno i zestoko u svakom pogledu.
Izvadih ga sa police pre neki dan i slusah ga nekoliko puta, pa reko' da podelim i sa vama u retkim trenucima kada se ovde javljam.
Nadam se da ste dobro.
Pozdrav,
Tehnofonije

da objasnim...

...posto stizu komentari za obnove linkova i slicno: ja zaista nemam vremena da to obavim, izvinjavmo se, mnogo se izvinjavamo...

Imam nesto muzike koje nema na netu, ali to ceka neka bolja vremena.

Jeste, zalio sam se i pre, ali je zaista zajebana situacija sto se vremena i novca tice (a te dve stvari idu zajedno), plus treba i sa decom izaci na kraj.

Dakle, javljanja ce biti sporadicna, kao do sada.

Pozdrav,
Gramofonije

Japan, osmi put(nik)

Evo me u Japanu po osmi put. Ko je pratio moja prosla pisanija iz zemlje izlazece radijacije znao je da sam se hvalio kupovinom muzike i jedenjem/pijenjem. Sto se ovoga puta tice, dve stvari: nema se para i putuje se sa decom.
Dakle, krenuli smo iz Perta 18-og maja. Leteli smo sa, meni uvek pouzdanim i udobnim Singapore Airlines, mada ovoga puta nisam bio skroz super zadovoljan, ali da se ne zalim previse. Put je bio bez ikakvih problema, mada napominjem da smo putovali s decom, a ko je to iskusio zna da to nije nikakva uzivancija.
Kad smo sleteli u Singapur pridruzila nam se jedna starija Japanka koja je bila u poseti cerki i unucima koji zive u Pertu. Zamolila nas je da bude sa nama jer nije bila sigurna da zna gde da ide za let na Tokijo. Mi, ovako dobri i fini, nismo mogli da je odbijemo. Inace je iz Fukusime i prezivela je cunami, srecom. Nakon toga su joj se cerka i unuci sklonili na sigurno u Pert.
Changi aerodrom je velik i lako je ubiti tri sata, cak i sa klincima, koji su se ponasali kako dolikuje. Ipak, ili ja ne znam ili ono malo restorancica koji su na Terminalu 3 nisu nizasta. Jeo sam nekakve splacine, mada ne znam ni zasto, jer nisam bio gladan.
Najvece iznenadjenje je sto smo, na neku foru/promociju, dobili vaucere u vrednosti od $40 po osobi - za nas cetvoro $160. Nisi mogao da ih pretvoris u pare, ali smo mogli da ih potrosimo u bilo kojoj radnji na aerodromu. Osim klope i igracaka za klince ja sam pazario fine slusalice (tzv. earphones) marke Nakamichi, za koju nisam cuo jedno 30 godina. Odlican pazar!
Put do Tokija je bio skroz OK, klinci su uglavnom spavali, ja uglavnom nisam. Stigli smo, ekspres brzo prosli kroz pasosku kontrolu/carinu i seli na voz do tazbine.
Prvi dan se jelo i odmaralo.
Drugi dan sam otisao u Jokohamu da izvidim situaciju po prodavnicama ploca. Otisao sam u svoj omiljeni Recofan - ceo sprat robne kuce pun puncijat vinila! Malo sam ceprkao po ogromnoj $1 sekciji, pa posle presao na skuplje ploce. Kao sto rekoh, ovoga puta nema para, pa sam bio ekonomican. Nasao sam sekciju gde je sve bilo $3.80, ali je bio i neki znak na japanskom koji, naravno, nisam razumeo. Kada sam probrao jedno 6 ploca i odneo na kasu ukapirao sam da ta sekcija ima $2 snizenje po ploci, pa je na kraju svaki LP koji sam uzeo bio $1.80, sto je neverovatno. Mislim, nije bilo nekih ultra raritetnih izdanja, ali sam ostavio gomilu stvari koje bih voleo da imam - nadam se da odem opet i pazarim jos toga.
U Japanu tesko mozes da nadjes dobru kafu u kaficima. A onu kozju mokracu cije ime necu da pominjem (a rimuje se sa fucks) nemam nameru vise ikad da probam. I tako, svaki put kad sam bio u tazbini blizu kuce vidim radnju koja se zove "Coffee Merchant". Uvek sam se pitao sta je to, a ovog puta umirem za kafom (deca/nespavanje), pa sam rekao zeni da odemo do radnje i vidimo sta ima.
Parkirao sam makinu pred ducanom i usli smo u radnju. Gazda se blago sokirao, jer prvo radi na veliko i musterije ne dolaze u radnju, a drugo video je jednog ogromnog nejapanskog deliju kako mu ulazi na vrata.
Elem, lik je vrlo pricljiv i nakon jedno pola sata izasli smo sa besplatnim uzorkom kasnije se ispostavilo odlicne kafe, pa smo nakon par dana kupili jos.
Treceg dana sam otisao u Tokijo da ostavim ploce svog starog benda Soviet Valves po radnjama i da se vidim sa prijateljem. Naravno, pazario nesto ploca, ukljucujuci i "Ne budi me bez razloga" Rajka Kojica. ne zato sto volim (ne volim), vec jer je bilo dzabe pare.
Nakon par dana otisli smo u banju, tj jednoj od mnogi u oblasti Izu. Put je bio kojih par sati vozom, a onda voznja busem do hotela. To je bio tradicionalni japanski hotel ryokan. Bilo bi lepse da sam bio samo sa zenom, ali da se ne zalim non stop. Uglavnom, klopa je bila odlicna, ali nijednom nisam mogao da skroz uzivam. Banja je bila banja - uvek dobro. Isao sam i na masazu, setao, gledao svice nocu...
Kad smo se vratili opet sam otisao u onu radnju sa plocama i pazario kamaru stvari, cak 4 vinila Laibach. Jebiga, nisam mogao da odolim. Kupio i Ibanez AD-9 pedalu (analog delay, original japanska pedala, ne rezidanje), proverio je u radnji, fenomenalno zvuci.
Skoro svakog dana sam vodio klinca u obliznji parkic. Tamo je upoznao masu dece (a ja masu mladih mama) i razlika izmedju Australije i Japana sto se klinaca tice je da u Japanu deca mogu da izlaze sama bez problema. Da ja pustim klinca da sam izadje u pertu mislim da bi komsije zvale policiju, drzava ga smestila kod neke porodice, a ja bih zavrsio u zatvoru. U Japanu je vise kao kod nas - deca se slobodno igraju po parkovima/igralistima. Klinci su uglavnom bili dobri i strpljivi druzeci se sa mojim sinom (koji je sa 3 i po godine bio znatno mladji od ostalih). On je uvek probijao led i prvi se javljao/predstavljao/gledao sta se igraju i slicno.
Isao sam na jednu svirku u Tokijo - gorepomenuti prijatelj svira u rnr bendu the Gimmies i pozvao me na koncert. Njih sam gledao par puta u Pertu pre jedno 8 godina, bili su OK, ali malo previse the Hellacopters fazon, pa nisam bio ushicen pozivom, ali sam se uredno odazvao. Nasao sam ih u klubu (mala soba 3 sa 3), odgledao tonsku probu, pa smo otisli u obliznji restoran. Tamo me sacekalo prvo iznenadjenje - prvi pola sata svo pivo koje mozes da popijes kosta $3.80! Ja sam tu akciju maksimalno ispostovao.
Jeli smo i pili i krenuli ka klubu. Tamo me sacekalo drugo iznenadjenje - dva sta sve sto mozes da popijes je bilo svega $15 - za te pare jedva mogu jedno pivo ovde u Pertu da kupim. Naravno, pohlepna budala je navalila kao alav i sutradan sam zalio, ali kad nemam takvu sansu svaki dan.
Koncert je bio odlican, the Gimmies su sada mnogo bolji i sviraju melodicni rnr, nista novo, ali odlicno. Drugi bend koji je razvalio je Three Minute Movie - klasican ali ubojit power pop, svaka pesma je valjala.
Ostatak puta je bio uobicajen, a povratak u Pert, kao i uvek, depresivan...