Vratio sam se kuci, pa nakon par dana konacno nadjoh vremena da dovrsim pricu sa putovanja.
Krajem godine se prvo klinac razboleo, velika temperatura, lekari, lecenje, onda jedan po jedan svi ukucani, osim klinke. Za novu godinu sam uglavnom sedeo solo i pijuckao vodku-tonik, zena se prikljucila negde oko ponoci i vec deset minuta nakon doceka sam otisao da sovim.
E, a onda sam se ja razboleo, prvo manja temperatura, pa kasalj. I kada taj kasalj nije prestao otisao sam kod lekara. Tu je cika doktor nasao da sam u nekim stvarima malo preterao (a mislim da nisam, tj. da sam oduvek bio umeren, ali 'ajde), pa je otada krenula stroga kontrola, dakle nista vise pljuge, a sada ni alkohol, mada sam morao par puta da pijucnem pre nego sam batalio, ali o tom malo kasnije.
Onda smo 10-og januara otisli kod zenine familije u Ibaraki oblast. Do tamo se islo kolima kroz Tokijo. Tamo sam, kao sto vec pisah, bio nekoliko puta, ali tek kad sam se vozio tim auto-putevima kroz isto sam ukapirao koliko je to cudo. Cista naucna-fantastika, steta da nismo snimali, ja sam odlepio. kako sam uspeo da vozim pojma nemam.
A onda odjednom polja, ravnica, sela... Stigosmo u Ibaraki, kad na horizontu strci ogromna statua Bude, najvisa u Japanu. Overili smo, fenomenalno. Visoka 120m, ide se skoro do vrha, neverovatno ogromno, pogled rastura.
Posle vikend na selu, klopa do jaja, rak, jastog, te ostale djakonije. Voznja kroz seoske puteve, jebemu, meni isto kao kod nas. Odlazak u Jaxa centar (japanska NASA), jedenje i pijenje i slicne stvari. Onda nakon par dana povratak u JOkohamu, na pola sata, pa zena i ja vozom u Tokijo na jos jedan koncert Shibusa Shirazu Orchestra - vidi izvestaj sa prvog koncerta na blogu iz juna 2007.
Sta reci, prvo dolazak u Shibuyu, prelazak one cuvene raskrsnice, trazenje kluba, vetar duva, nadjosmo nekako, svirka pocela, ali trajala je 3 sata i 40 minuta a da nije bilo dosadno. Emotivno, jebeno fenomenalno. Odem na bar, narucim dupli viski, strejt, zena mi sipa kao malo pivo ovde u Australiji, ali popio sam. Onda kuci na spavanje.
14-og januara odosmo sa zeninim prijateljima na veceru, ja se razbijem od Yamazaki Single Malt viskija, svi jeli pili, plati po $30 - za te pare bih ovde mogao da kupim dva viskija, eventualno. A ovamo sam i jeo i pio. O, Australijo, i Bogu si skupa!
Onda opet odlazak u radnju da kupim jos ploca, nadjem Time I, Indexi "Modra Rijeka, te jos gomilu stranih. Onda kod prijatelja da pokupim neke ploce za dzabe, onda tast nadje na tavanu jos ploca... Nekako ponesoh sve to nazad. Put prosao OK, dolazak u Pert kao i obicno depresivan, ali leto je, pa nije tako lose. Uvece mrtvi umorni odosmo na the Growlers, bese dobro.
Ne znam kad cu opet van zemlje, valjda kad dobijem na lotou...
Shibusa Shirazu
Krajem godine se prvo klinac razboleo, velika temperatura, lekari, lecenje, onda jedan po jedan svi ukucani, osim klinke. Za novu godinu sam uglavnom sedeo solo i pijuckao vodku-tonik, zena se prikljucila negde oko ponoci i vec deset minuta nakon doceka sam otisao da sovim.
E, a onda sam se ja razboleo, prvo manja temperatura, pa kasalj. I kada taj kasalj nije prestao otisao sam kod lekara. Tu je cika doktor nasao da sam u nekim stvarima malo preterao (a mislim da nisam, tj. da sam oduvek bio umeren, ali 'ajde), pa je otada krenula stroga kontrola, dakle nista vise pljuge, a sada ni alkohol, mada sam morao par puta da pijucnem pre nego sam batalio, ali o tom malo kasnije.
Onda smo 10-og januara otisli kod zenine familije u Ibaraki oblast. Do tamo se islo kolima kroz Tokijo. Tamo sam, kao sto vec pisah, bio nekoliko puta, ali tek kad sam se vozio tim auto-putevima kroz isto sam ukapirao koliko je to cudo. Cista naucna-fantastika, steta da nismo snimali, ja sam odlepio. kako sam uspeo da vozim pojma nemam.
A onda odjednom polja, ravnica, sela... Stigosmo u Ibaraki, kad na horizontu strci ogromna statua Bude, najvisa u Japanu. Overili smo, fenomenalno. Visoka 120m, ide se skoro do vrha, neverovatno ogromno, pogled rastura.
Posle vikend na selu, klopa do jaja, rak, jastog, te ostale djakonije. Voznja kroz seoske puteve, jebemu, meni isto kao kod nas. Odlazak u Jaxa centar (japanska NASA), jedenje i pijenje i slicne stvari. Onda nakon par dana povratak u JOkohamu, na pola sata, pa zena i ja vozom u Tokijo na jos jedan koncert Shibusa Shirazu Orchestra - vidi izvestaj sa prvog koncerta na blogu iz juna 2007.
Sta reci, prvo dolazak u Shibuyu, prelazak one cuvene raskrsnice, trazenje kluba, vetar duva, nadjosmo nekako, svirka pocela, ali trajala je 3 sata i 40 minuta a da nije bilo dosadno. Emotivno, jebeno fenomenalno. Odem na bar, narucim dupli viski, strejt, zena mi sipa kao malo pivo ovde u Australiji, ali popio sam. Onda kuci na spavanje.
14-og januara odosmo sa zeninim prijateljima na veceru, ja se razbijem od Yamazaki Single Malt viskija, svi jeli pili, plati po $30 - za te pare bih ovde mogao da kupim dva viskija, eventualno. A ovamo sam i jeo i pio. O, Australijo, i Bogu si skupa!
Onda opet odlazak u radnju da kupim jos ploca, nadjem Time I, Indexi "Modra Rijeka, te jos gomilu stranih. Onda kod prijatelja da pokupim neke ploce za dzabe, onda tast nadje na tavanu jos ploca... Nekako ponesoh sve to nazad. Put prosao OK, dolazak u Pert kao i obicno depresivan, ali leto je, pa nije tako lose. Uvece mrtvi umorni odosmo na the Growlers, bese dobro.
Ne znam kad cu opet van zemlje, valjda kad dobijem na lotou...
