Ogledala Lune

Nedavno se u prodaji pojavila knjiga "Ogledala Lune" autora Predraga Popovica, Sase rakezica i Gorana Tarlaca. Ja sam je odmah uredno narucio i stigla je za svega 2-3 dana, hvala brzinskom DHL-u!
I pored sveg posla, dece i zavrzlama uspeo sam da procitam tih 300+ stranica za manje od nedelju dana. To govori dovoljno o kvalitetu knjige. Sastoji se od 4 velika intervju sa clanovima benda, te manjim monolozima likova koji su na neki nacin bili povezani sa Lunom (naravno nigde mene ni prvog online intervjua sa Baletom oko benda, kao ni prve recenzije reizdanja "Nestvarnih stvari"), te dosta forotgrafija, tekstova pesama...
Intervjui su prilicno detaljni, na momente mozda ne toliko vezani sa bendom, ali u svakom slucaju nimalo nezanimljivi i nikad previse licni da budu senzacionalisticki. Nikad, naravno, nisam znao sve te detalje i ocigledno je da je Luna bila skup 4 razlicite osobe koji je dobro funkcionisao par godina, a onda eksplodirao.
Bez razmisljanja, ovo je najbolja muzicka knjiga ikada objavljena na prostoru SFRJ, bolja cak i od "Fatalnog ringispila" i "Mesta u mecavi" i siguran sam da cu knjigu da iscitavam u godinama koje slede. Jedina zamerka je da omot albuma gotovo nije pomenut, osim kad je Bale naveo ko je autor fotografije. Sta je na omotu po meni jednog od najefikasnijih/najsugestivnijih omota kod nas ikad ostaje misterija. Pas? Drvo? Ulicno svetlo?

Knjiga me je, naravno, navela na ucestalo preslusavanje i ploce i CDa 'Nestvarne stvari" koji ide uz knjigu. I dalje stoji da je to vrhunski album, skoro apsolutno savrsen. Dosta se u knjizi bave time da Tisma nije to lepo otpevao. Mozda Tisma ima malo neobican glas, ali album je odlicno otpevan - bez obzira iz koliko puta je Tisma uspeo da to uradi u studiju. Mozda mi ovo nije bas najbolji nas album, ali je skoro besprekoran sto se svega tice. Vidim da dosta ljudi (ukljucujuci clanove benda) misle da je previse "cisto" snimljen, ali ne vidim sta je tu problem. Umeksan sigurno nije. Ako bas jednu zamerku moram da nadjem to je akusticna gitara na "Okeanu" - mislim da bi bilo bolje samo klavijature i Minin glas.

Kad smo kod Mine, nekako se stice utisak da je ona bila najmanje vazan clan benda. Serem se na takva misljenja! Luna je bend gde niko nije prednjacio niucemu. Svo cetvoro su dali jednak muzicki doprinos i nikako se ne slazem da je Baletovo komponovanje/ sviranje ili Firchijevo sviranje bolje od onoga sto je Mina doprinela.

Elem, ako volite bend knjigu morate da imate. Ako niste slusali bend, takodje morate da je procitate. Ako ste slusali i ne volite bend onda ovu recenicu sigurno necete ni da procitate, osim ako vasa glupost ne ide jos dalje :)

Novi singlovi...

... u novoj godini. Sad, zavisi kako se uzime: nit su singlovi novi, nit je godina bas najnovija, ali neki su bili prisutni, neki ne, sada svi u wav formatu.




More - njihov prvi album je imao dve dobre pesme, obe su instrumentali. Ovaj singl nije instrumentalan. A strana ima dobar funky groove, a omot sadrzi fotku benda sa izvesnim clanom koji se opredelio da nosi prirodni tkanu kosulju od muskih dlaka i mrezaste rukave.



Radmila Karaklajic - jos malo funka, ovoga puta u zabavno-muzickoj verziji, bar kad je B strana ovog singla u pitanju.


    

Max & Intro - nedavno je objavljen kompilacijski album sa obe pesme sa ovog singla u demo verziji, ali meni su ovo i dalje bolje verzija. Nazalost, singl dosta krcka, ali svakako treba cuti jos jednom par najboljih stvari naseg synth-popa 80-ih.

   

Nocna Smjena - i dalje velika misterija ko su bili ovi momci... Obe pesme na singlu su fenomenalne power pop/rock stvari, sa dosta Rolling Stones uticaja kao rano Kazaliste. Vrtlog je jedna od najboljih sfrj rock pesama ikad!



Bob - omaz najboljem stripu ikad! B strana dobar boogie. Jos jednom: ko su ovi ljudi?!?!?!






Pop Show Grupa - evo jos jednom mozda najboljeg 70s rock singla kod nas. B strana "Ove noci: je i dalje nedostizni proto punk YU muzike.

Statistika

Posetioci ovog bloga pitaju zasto nema novih postova cesce ili zasto se neki stari linkovi ne objavljuju.

Sledeca statistika daje najbolji odgovor na to:
Intervju sa Dr Spirom je do danas preslusan preko 300 puta. Link je postavljen na mnoge web stranice, forume i deljen na FB. Nijedan komentar, kako pohvale tako i pokude nije postavljen. Toliko.

Dusan Mihajlovic (Dr Spira) intervju

Pre neku nedelju sam po milioniti put pustio "Dijagnozu" Dr Spire i ljudskih bica. Dok se ploca vrtela bacio sam pogled na omot u shvatio da je proslo tacno 35 godina od snimanja albuma. Jos jedan jubilej!
Javio sam se Dusanu i zamolio ga za jedan intervju preko skype-a. On je najljubaznije pristao i intervju sledi dole.
Za Dr Spiru sam, cini mi se, prvi put cuo kada sam citao tekst o njegovom pojacalu "Gvozdeno Pile", a kada je album konacno objavljen za PGP RTB 1986 citao sam i recenziju u Pop Rocku, koje se vise uopste ne secam.
Sledeci put sam citao o albumu u jednom intervjuu sa Ivekom iz Kazne za usi, gde je govorio hvalospeve o istom. Tek sam krajem 90-ih nabavio kasetu sa snimkom "Dijagnoze", a kasnije i reizdanje i jedan od 50 originalnih primeraka, te pre nekoliko godina i CD reizdanje sa oba albuma.
Album smatram istinskim remek-delom, jednom od onih nasih neverovatnih ploca, koje su se pojavile "niotkuda". Nazalost, za razliku od "Pljuni istini u oci" ili "Bistriji ili tuplji covek biva kad...", "Dijagnoza" nikada nije imala neki veci komercijalni uspeh.
Ali, da ne gnjavim ja o tome, evo sta je srdacni sagovornik pricao u intervjuu:



http://www.icebergamps.com/

https://www.youtube.com/watch?v=w2mToapz5E8

Vlada Divljan - zvucni zapisi

Normalno je da sam poslednjih dana prebirao po svojoj zvucnoj kolekciji i preslusavao ploce, diskove i mp3 fajlove sa pesmama na kojima je ucestvovao Vlada Divljan i opet da kazem da je mala manjina pesama za koje mogu da kazem da su promasaji. Nazalost, za karijeru od 35+ godina mogu sa zaljenjem da kazem da VD nije ostavio zvucnih zapisa u nekoj adekvatnoj meri, ali ako nije kvantitet, onda bar kvaliteta ima na pretek.

Hteo sam ovde da podelim ono sto je vec vise puta deljeno po netu, pa da krenemo redom:

Idoli - retki snimci
S konca i kanapa skrpljeni snimci Idola, osim "Hajde" za koji sam skoro skroz siguran da je Vladin bend s kraja 80-ih, u punom naletu sa malo eksplicitnijom verzijom. "Kenozoik" ziva verzija iz, mislim Doma Omladine, gde se u uvodu cuje da je zaista istina da se Saper dobro naucio krosicenjem synth-a. "Malena" je, ako se ne varam otpadak sa sessiona za "Paket aranzman". Onaj Vladin solo pred kraj verzije na mini LP-ju, koji je bio prvi nagovestaj njegovog izuzetnog gitarskog talenta, zamenjen je sarmantnim, mada ne tako efektivnim synth deonicama. Tu je i "Marija", o kojoj sam pricao u proslom tekstu - vise informacija o ovom session je dobrodoslo!

Idoli - vidi singl, wav fajlovi
Ovde su wav fajlovi svezeg ripa prvog singla Idola koji je stampan aprila 1980, a pojavio se nekoliko nedelje kasnije, kada je prosla zalost oko Titove smrti. Vec se dosta zna o ovom singlu i kako je doslo do njega. Nisam siguran oko tiraza, a taj broj Vidika inace nisam nikada video. Singl sam nabavio preko svog ondasnjeg dilera plocama, krajem 90-ih i u skroz je odlicnom stanju. B-strana se skoro nikad ne pominje, nazalost. Radi se o odlicnoj jazz beatnik recitovanju, ali necemo sada o tome. Pretpostavljam da je RTB radio rez koji nije katstrofalno los. Ipak, ako su trake sacuvane bilo bi dobro reizdati...

Vlada Gile Piko & Svaba - "Lutka koja kaze ne" LP (RTB 1991) wav fajlovi
Evo, decenijama takoreci otkako sam cuo ovaj album jos uvek ne mogu da se nacudim kako ovo nije niujednoj antologiji kad se biraju nase najbolje ploce, a jos vise zasto Divljan nije nitijednu od ovih pesama svirao niti sa Old Stars/NVO bendovima, niti sa Letnjo Kino Big Bandom?!?!?!?!?!
Krajem 80-ih u rodnom mi kraju su gostovali Vlada & Gile sa bendom, isao sam, secam se da mi se svidelo, iako sam tada bio u teskom garazno-pank fazonu, ali da me ubijes ne mogu da se setim ko je jos bio u bendu, niti sta su svirali, a pretpostavljam da jesu svirali nesto sa ovog albuma. Ali otdada nisam nigde naleteo na snimak, niti podatak, da je VD ista sa ove ploce svirao nakon povratka iz Australije. Misterija!
Od prve do devete pesme ovo je odlican energicni pop, dovoljno ispeglan da bude slusljiv, i dovoljno sirov da ne bude ljiga, sa odgovarajuce odlicnim tekstovima. Duple gitare i vokali i svakoj pesmi su dali vecu slusljivost - zamenite ih nekim grubljim solo vokalom (na primer Canetovim) i eto vrele rokenrol ploce! Poslednja pesma zvuci kao popunjavanje minutaze na albumu, ali je i dalje skroz slusljiva i moze da prodje nakon devet jebeno fenomenalnih stvari.
Jos jednom: ako iko zna da resi misteriju oko ove ploce, zasto nije svirana, zasto nije reizdana do sada jedno barem 5 puta neka se javi. Do tada uzivajte u ovom svezem ripu, odvrnite do daske i pevajte sa Vladom i Giletom!



A trazeci netom neke rigodne fotke za tekst, naleteh i na svoju recenziju albuma "Sve lazi sveta", koju prenosim ovde u celini, bez da sam je citao i brisao svoje blamirajuce kompromitujuce gluposti:

*VLADA DIVLJAN - "SVE LAZI SVETA" CD (Automatic Records)   Skoro 14 godina nakon poslednjeg (i prvog) solo albuma, Vlada Divljan nas je konacno udostojio objavljivanja svog novog samostalnog dugosvirajuceg projekta "Sve lazi sveta". Naravno, u medjuvremenu je Gos'n Divljan bio zauzet mnogobrojnim

projektima, ali ne mogu da kazem da novi album nisam sa nestrpljenjem ocekivao.
Jedan od razloga je bio i najavljeni multimedialni dodatak na CD-u. Na njemu se nalaze desetine fotografija (Vlada od malih nogu do danas, preko svih bendova u kojima je bio), nekoliko video zapisa (kraci intervjui sa clanovima Old Stars Band-a, delovi koncerata, inserti iz australijskih kratkih filmova za koje je Vlada radio muziku/dizajn zvuka, Vlada se brije, Vlada jede sladoled, Vlada u studiu...), kao i biografije/diskografije svih ljudi u bendu. S obzirom da sa Vetar i Zastave stranica mozemo odnedavno da 'skinemo' mp3 verziju neobjavljene pesme "Marija" Idola iz '81, ocekivao sam jos slicnih bonusa na novom disku Vlade Divljana, ali uzalud. Nadam se da ce uskoro retki i neobjavljeni snimci Idola najzad ugledati svetlost dana.
"Sve lazi sveta" sadrzi 14 numera i prva stvar koja 'bode oci' je koliko je ovaj album mainstream. Dobro, ne mogu da kazem da sam ista drugo i ocekivao jer, najiskrenije, osim u ne tako cestim izuzecima, Divljan je uvek radio jako slusljive pesme. Sad, to sto se nisu sve od njih prodale u milionskim tirazima (dok su raznorazna djubrad vladala top-listama) je jos jedna od misterija tipicnih pop-konzumenata na prostorima bivse YU. Ipak, mnoge od pesama na novom albumu su 'ladno mogle biti potpisane od strane jednog Bajage ili cak Balasevica u pojedinim slucajevima.
Pesme na disku su nastale u periodu od 1980 pa do negde 1998 i verovatno da tu lezi zec. Mozda su te pesme predugo trajale da bi se o njima mogao imati neki objektivni sud od strane autora. "I uvek kad se" je odlicna pop stvar srednje-brzog tempa u Divljanovom stilu, sa predivnim klavijaturama i zarazanim ritmom, ali je pokvarena losim (neritmickim i, pretpostavljam, licnim) tekstom. Hej, pa znamo da Divljan to moze mnogo bolje! Sigurno mnogo bolje nego sto je slucaj sa "Smrad", "I Don't Want to be Ken" (zasto je ova pesma uopste zavrsila na disku?) ili potpuno nepotrebna obrada "Novo vreme" Buldozera.
Ostatak albuma je dovoljno jak sam po sebi i uz promenjen raspored stvari (moj predlog: 2,3,1,4,5,9,7,11,10,12,14) sve bi bilo onako kako i odgovara. Cinjenica je da je Vlada Divljan "King of Pop" sto se nase muzike tice i gotovo jedini koji moze da spoji lepe melodije i 'zasecerene' tekstove bez da zvuci ljigavo. Savrsen primer za to je "Lutka koja kaze ne"LP iz 1991 koji je Divljan snimio sa jos nekolicinom karaktera, zajedno nazvanim Vlada Gile Piko Svaba. Taj (nazalost jos uvek neprovaljeni) biser od albuma sadrzi pregrst fenomenalnih pop pesama i voleo bih da se ubuduce Vlada malo potseti tih dana. Nije to tako davno bilo, a vidim da se nijedna od pesama sa tog albuma ne nalazi u zivom repertoaru Old Stars banda. Srecom, "Ona je zla" zvuci kao 'outtake' sa "Lutka koja kaze ne" albuma, dok joj je "Kad te vidim" sledeca u konkurenciji. "Odnesi me" i "Jutros su" su predivne balada, ali je moj apsolutni favorit "Moj grad", u kojoj se cini kao da u refrenu peva i Srdjan Saper (sta se desavalo iza zatvorenih vrata studia, a?).
U celini album ima neki osecaj slican "Cokoladi" - oba albuma su produkcijski dovedena do savrsenstva, u datim uslovima, naravno. Ipak, "Sve lazi sveta" je verovatno najbolje i najadekvatnije snimljen i isproduciran album u nasim krajevima, a pretpostavljam da je Vladino iskustvo iz Australije prilicno doprinelo tome.
Ne znam kako ide sa prodajom ovog albuma, ali cujem da i u Beogradu i u Zagrebu ljudi imaju problema sa nabavkom CD-a. Nadam se da ce konacno objavljivanje "Sve lazi sveta" ustaliti regularnost snimanja i izdavanja Divljanove muzike. Siguran sam da covek ima jos mnogo toga da ponudi.

Vlada Divljan

Uvek je nelagodno pisati o nekoj znacajnoj osobi (u pozitivnom smislu) koja je nedavno umrla. Ovih dana se svuda, sa pravom, pise o Vladi Divljanu i ja sam takodje osetio potrebu da pisem o ovom prerano otislom umetniku.

Ja sam bio potpuno zatecen vescu o smrti Vlade Divljana. Citao sam pre neku nedelju da je u bolnici, ali je njegov demant o nekoj ozbiljnosti njegove bolesti je bio dovoljno jasan da se odstrani svaka briga. Nazalost, pokazalo se da suprotno.

Kao i mnogi, i ja sam za Divljana cuo preko Idola. Davno to bese, pa mozda secanja malo varaju, ali krajem 1980 sam cuo za neki bend Idoli i njihovu pesmu “Maljciki” od starijeg mi brata, koji je cuo na radiju. Pre toga sam dosta slusao muziku, ali to su bile slatke klinacke stvari tipa ABBA, Zdravko Colic, Grease soundtrack, Bijelo Dugme… Onda sam leta 1980 na TVu video Pekinsku Patku i to je pomerilo stvari. Ipak, konacan preokret 10-godisnjeg Gramofonija u muzici desio se sa nasim novim talasom, a prva stvar koju sam cuo i zapamtio je bila “Maljciki”.

U to vreme slusali smo uglavnom radio Beograd 202. Jednog dana najavljeni su Idoli i njihova pesma “Maljciki”. Bio je to onaj od retkih momenata kada cujem pesmu i koja instantno pogodi u sve tacke gde treba – to se desilo svega nekoliko puta u mome dosadasnjem zivotu – uglavnom se ne zalepim za nesto na prvu loptu. Pesma je imala melodiju i ritam, bila je poletna i iako nisam kapirao tekst lako sam zapamtio reci – kasnije nam je otac prevodio deo na ruskom.

I brat i ja smo izmomenta totalno odlepili na novi talas i odusevljeno smo gledali novogodisnji Rokenroler 3, na kojem su Idoli debitovali sa pesmama “Malena” i “Maljciki” i promenili tok stvari/preko noci postali ultra popularni. Takav uspeh je tesko objasniti mladim generacijama: tada je bilo dva programa na TVu, repriza takoreci nije bilo. Emitovanje te emisije i njena velika gledanost properirala je sve ucesnike u orbitu i stvari su krenule da se desavaju izuzetno brzo.

Cim se pojavio “Paket aranzman” brat i ja smog a kupili, kao i singl “Maljciki”/”Retko te vidjam sa devojkama” – u robnoj kuci Beteks, ako me secanje ne vara, na Banovom Brdu – sa desne strane kada se ide ka Brdu i kad se predje onaj nadvoznjak. Besomucno smo vrteli obe ploce mesecima. Bilo je tu pevljivih momenata ali i onih drugih tipa “Schwule Uber Europa” (cije je dranje na nemackom iritiralo naseg oca) i jebeno fenomenalna “Amerika”.

Neki mesec kasnije nasi prijatelji iz zgrade, braca Vulijanac, su rekli da su videli plocu Idola koja ima “golu zenu na omotu”. Radilo se o prvom Mini LP-ju. Nismo ga kupili, ali komsije su g avec imale, pa se to odmah slusalo. Sta reci, skoro sve hit do hita, osim i dan-danas cudne i fenomenalne “Ime da da”. Idoli su tada zaista bili svuda – na TVu, radiju, turnejama, posterima (imali smo onaj u ediciji “Poster” gde je Vlada nosio bele spenserice, a Kolar jeo jabuku.

Prosli su meseci, stvari su se malo stisale, nismo znali sta se desava sa Idolima, a onda je jedno vece, nenajavljeno kao po obicaju za TV Beograd, negde oko 6 uvece isla neka kratka emisija gde su Idoli predstavili nekoliko novih pesama. Sve je bilo kao neki kratki film: oni u vozu sa nekom devojkom i jos toga cega se ne seca, Ono cega se secam je pesma “Marija”, kao i “Jedina” koja je kasnije zavrsila na “Odbrani…”, ali bilo je tu jos toga.

Marija

Kada se pojavila “Odbrana…” vise nisam toliko pratio Idole. “Kenozoik” je bila dobra stvar, ali nismo kupili plocu. Minimaks je prvi u “Tup-tupu” pustio “Moja si” i totalno me zbunio, tj. Idoli su me zbunili jednom tako “nemelodicnom” pesmom.

Nakon toga je dosla “Cokolada”, ciji me istoimeni hit singl IZUZETNO iritirao i skroz sam digao ruke od Idola. Brzo sam skrenuo u alternativnije vode, ali sam ispratio “Sest dana juna” kad se pojavio. Tek negde druge polovine 80-ih polako sam se ponovo vratio Idolima. Nas ujak, i Vladnin dobar prijatelj, Rodoljub – Rocko – Marjanovic nam je rekao kako je njemu “Odbrana…” omiljen nas album i kako je treba slusati na dobrom uredjaju ili sa slusalicama, da bi se otkrila prava vrednost kroz gomilu raznoraznih zvukova. Dobar uredjaj nisam imao, nasli smo kasetu kod prijatelja i polako krenuli da se obrazujemo.

U medjuvremenu su se Idoli raspali. Vlada je objavio “Tajni zivot A. P. Sandorova” i “Patuljci” su bili hit singl, ali me nisu odusevili. Taj album i danas smatram slabim, tacnije pocetkom istrazivanja nekih drugih muzickih varijanti od strane Divljana. To istrazivanje kulminirace skoro 20 odina kasnije u odlicnom i potcenjenom albumu “Die totenzentrale”.

U to vreme sam radio kao muzicki urednik omladinske emisije “Pogled odozgo” na lokalnom radiju i jednog dana Vlada se pojavio da promovise album, a ja sam radio intervju. Imao sam eventualno 17 godina i obojica smo rutinski prolazili kroz intervju sve dok se pri kraju nisam osvrnuo kroz pitanja na “Odbranu…” sto je i Divljana malo otvorilo u prici.

Kada je Gile objavio solo album on i Vlada su gostovali u nasem gradu i ta svirka mi je ostala u secanju kao jako dobra, iako sam tada bio u drugim stvarima. Kada se pojavio “Lutka koja kaze ne” cuo sam par stvari koje su mi se svidele, ali sam tek godinama kasnije konacno nabavio taj album i otada ga smatram za jedan od najboljih potcenjenih albuma ex-YU rocka.

Posle se desilo ono sto se desilo. Vlada je 1991 otisao u Australiju u Sydney, ja kojih godinu dana kasnije u Perth. Sa sobom sa doneo par nashi ploca i nekoliko kasetu, medju njima nista od Idola. Kako je vreme prolazilo tako je moja zedj za nasom muzikom rasla. Interneta nije bilo pa je ta zedj bila neugasena par godina. Onda sam polako nalazio nase ljude ovde koji sui mali ponesto od nase muzike, ali nista od Idola.

Jedng dana sam preko zajednickog prijatelja stupio u kontakt sa nasim likom koji je ziveo u Sydneyu i preko njega dosao do broja telefona Vlade Divljana. Sad, priznajem da sam dosadnjakovic koji nije prezao od toga da zove likove koje licno ne poznaje i gnjavi ih oko muzike. Tako je i Vlada dosao na red.

U nasem prvom razgovoru bio je, kao i u svim narednim, izuzetno ljubazan, srdacan i strpljiv. Rekao je da ima “Odbranu…” i “Paket aranzman” na CD-ima koje je uoci rata objavila Croatia Records, te da ce da ih snimi na kasetu za mene. Nisam ocekivao da se to i desi, ali nekoliko dana kasnije kaseta je bila u mom sanducetu. Sta reci, sem da sam je besomucno vrteo mesecima gotovo svakodnevno.

Onda sam 1996 pri prvoj poseti Melbourneu naleteo na nasu radnju koja je imala nekoliko ploca, medju njima i “Odbranu…” koju sam odmah kupio. Nakon toga nasli smo slicnu radnju i u Sydneyu i kupio sam sve primerke Mini LPa i “Odbrane…” koje sam nasao i to sam kasnije delio ljudima za dzabe. Tada sam trebao da se vidim sa Vladom, ali sam ispalio glupom igrom slucaja. Telefonom smo se culi nekoliko puta, pricali o svemu i svacemu: zivotu ovde, muzici… Kada se vratio iz Srbije pricao mi je da je svirao sa Old Stars Bendom i snimio zivi album, te da su se Saper i Krstic bunili oko toga. Nedugo posle toga otisao je iz Australije i nas kontakt se svodio na sporadicne emaile.

Naravno, pratio sam njegov rad, u medjuvremenu nabavio sve ploce na kojima je svirao, ukljucujuci i singl za Vidike te “Rokernol za decu”/”Azbuka za decu”. Kada je izasao “Sve lazi sveta” odmah sam ga nabavio i zaista bio odusevljen vecinom pesama. Ima tu jedno 3-4 nepotrebene pesme (“Smrad”, “Novo vrijeme”…), ali je ostatak savrsenrtsvo zrelog modernog popa. Uglavnom nisam ljubitelj sporijih stvari, ali spore stvari na ovom albumu su bile odlicne!

Cesto sam slusajuci Divljanovu muziku razmisljao o tome kako u celoj bivsoj YU nije bilo takvog majstora za dobru pop pesmu i jedino sto nisam voleo je sto ne objavljuje vise materijala. Cesto sam se vracao/jos uvek se vracam Idolima i otkako sam dobio gorepomeutu kasetu mogu sigurno da tvrdim da sam slusao “Odbranu…” u proseku jednom nedeljno. Neki put i vise puta na dan. i dan-danas otkrivam nove momente nap loci, ali kao sto je rekao Aleksandar Zikic, radi se o zaista izuzetnom pop albumu. Ima i on par slabijih momenata, ali ti momenti su slabiji samo zato jer je ostatak fenomenalno odlican.
Kada sam 2008 isao iz Beograda u Zagreb u vozu je bila ekipa Nevladine Organizacije koja je tog vikenda svirala na nekoj 30-godisnjici novog talasa. Po dolasku u Zagreb na stanici ih je cekao Vlada. Dok su se grlili i ljubili ja sam samo u prolazu dobaci nesto kao: "Zdravo Vlado, Pedja iz Perta", mahnuo i nastavio dalje. 2010 pri boravku u Srbiji sam gledao uzivo prenos sa novogodisnjeg koncerta ispred skupstine, koji je bio jako dobar.

Malo je reci da sam bio jako tuzan kad sam cuo da je Vlada umro. U takvim trenucima najblizima je najgore, a nama ostalima ostaje zaljenje zbog odlaska talentovane osobe. Pored talenta, na osnovu svih izjava ljudi koji su ga poznavali, ocigledno je da je Divljan bio i izuzetna osoba, sto stvari cini jos tuznijim.

Voleo bih da ovaj tragicni tok dogadjaja potstakne nekog ozbiljnijeg izdavaca da sakupi retke i neobjavljivane pesme, kako Idola, tako i solo stvari. Koliko znam, muzika iz “Sedam i po” i “Cekaj me…” filmova nije objavljivana, a siguran sam da ima jos dosta toga.

Kasete u modi

Kazu, vracaju se u modu. Citao sam jedan lokalni umetnik je rasprodao sav tiraz od deset primeraka...

Ja sam svoje stare sacuvao, sada ih pretrebljujem i evo sta sam nasao:

ABRAKADABRA - TRI FRTALJA SATURNA UKROTI SLIKE (KASETA, ZVONO RECORDS) wav fajlovi

Zaista NISTA ne znam o ovom bendu. Pomagajte!

Negde krajem 90-ih dobio sam 15-ak kaseta od Trotorok/Zvono Records. Ne mogu da se setim detalja, ali sam nekako stupio u kontakt sa likom koji je (ne znam u kolikoj meri, doduse) vodio te etikete. On je kasete poslao (preko prijatelja, dakle ne postom) i, mislim, ocekivao da cu ja to ovde haos da prodam. Mene je zanimalo kakva je ta etiketa, ali bio sam spreman da uredno platim. Kaeset sam dobio besplatno, ali po secanju bila je neka frka kasnije, valjda se lik zalio mom bratu da mu nisam uradio biznis u Australiji.

Elem, mene je od kaseta najvise zanimao White Rabbit Band, ali sam preslusao i ostatak edicije. Jednog popodneva/veceri sam polu-umorno lezao na kaucu i pustio kasetu Abrakadabra. Nisam bio previse ushicen kad je kaseta krenula, Tacnije, nisam znao sta da mislim, bilo je odlicne energije, ali nisam bio siguran oko produkcije. 

Medjutim, dok sam tako poluzadremao kaseta je isla i isla i isla i ta muzika je rasla u sobi i na vrlo ceste momente sam pomislio da se radi o prilicno dobrom bendu. Ako je James Bond kao prva stvar relativno kratka, vec od druge krece duzina i izvesna "monotonija" i "repeticija" uklopljena u skoro pa Detroit zvuk. Neobican bend, o kojem NISTA ne znam!

HOGARI - DEMO (ne zna se godina) wav fajlovi

Hogari su bili i ostali jedan od nasih bendova za koje mi je najveca zalost sto nikad nisu bili propisno snimljeni/objavljeni. Bili su zaista unikatan bend koji je masovno pravio izuzetno melodicne i poletne pop punk pesme. Nije to bilo nista originalno, ali je uvek bilo skroz unikatno. Neki uticaji su se mogli naslutiti, ali nista nije bilo ocigledno. Ako bi licili po, recimo, melodiji na Ramonese, tu je bilo tih vokala koji nisu imale nikakve slicnosti sa Joey Ramone-om, iliti bubnja koji totalno zvuci kao los 80s elektronski bubanj - koliko se secam, na video snimcima koje sam svojevremeno gledao (Beograd Kljuca VHS kaseta) bubnjeve svira Rale, kasnije u Direktorima.

Elem, ovde ima sest pesama, pocinje poletno-srednjetempovski sa "Smej se", koja je mozda i najslabija u kolekciji. Tu je i "Osta Commando", ali moji ubedljivi favoriti su: Ceznja, Ako Zelis (jebote, pa ovo je apsolutni hit!), setna Nema te, te vrhunac - Crvena!

Na netu moze da se nadje "Skoro sve" kolekcija, ali nazalost ne bas najboljeg zvucnog kvaliteta. Ni ova kaseta ne zvuci najbolje, ali ocigledno je da su pesme tu.

Japan 2014/2015, veliko finale

Vratio sam se kuci, pa nakon par dana konacno nadjoh vremena da dovrsim pricu sa putovanja.

Krajem godine se prvo klinac razboleo, velika temperatura, lekari, lecenje, onda jedan po jedan svi ukucani, osim klinke. Za novu godinu sam uglavnom sedeo solo i pijuckao vodku-tonik, zena se prikljucila negde oko ponoci i vec deset minuta nakon doceka sam otisao da sovim.

E, a onda sam se ja razboleo, prvo manja temperatura, pa kasalj. I kada taj kasalj nije prestao otisao sam kod lekara. Tu je cika doktor nasao da sam u nekim stvarima malo preterao (a mislim da nisam, tj. da sam oduvek bio umeren, ali 'ajde), pa je otada krenula stroga kontrola, dakle nista vise pljuge, a sada ni alkohol, mada sam morao par puta da pijucnem pre nego sam batalio, ali o tom malo kasnije.

Onda smo 10-og januara otisli kod zenine familije u Ibaraki oblast. Do tamo se islo kolima kroz Tokijo. Tamo sam, kao sto vec pisah, bio nekoliko puta, ali tek kad sam se vozio tim auto-putevima kroz isto sam ukapirao koliko je to cudo. Cista naucna-fantastika, steta da nismo snimali, ja sam odlepio. kako sam uspeo da vozim pojma nemam.

A onda odjednom polja, ravnica, sela... Stigosmo u Ibaraki, kad na horizontu strci ogromna statua Bude, najvisa u Japanu. Overili smo, fenomenalno. Visoka 120m, ide se skoro do vrha, neverovatno ogromno, pogled rastura.

Posle vikend na selu, klopa do jaja, rak, jastog, te ostale djakonije. Voznja kroz seoske puteve, jebemu, meni isto kao kod nas. Odlazak u Jaxa centar (japanska NASA), jedenje i pijenje i slicne stvari. Onda nakon par dana povratak u JOkohamu, na pola sata, pa zena i ja vozom u Tokijo na jos jedan koncert Shibusa Shirazu Orchestra - vidi izvestaj sa prvog koncerta na blogu iz juna 2007.

Sta reci, prvo dolazak u Shibuyu, prelazak one cuvene raskrsnice, trazenje kluba, vetar duva, nadjosmo nekako, svirka pocela, ali trajala je 3 sata i 40 minuta a da nije bilo dosadno. Emotivno, jebeno fenomenalno. Odem na bar, narucim dupli viski, strejt, zena mi sipa kao malo pivo ovde u Australiji, ali popio sam. Onda kuci na spavanje.

14-og januara odosmo sa zeninim prijateljima na veceru, ja se razbijem od Yamazaki Single Malt viskija, svi jeli pili, plati po $30 - za te pare bih ovde mogao da kupim dva viskija, eventualno. A ovamo sam i jeo i pio. O, Australijo, i Bogu si skupa!

Onda opet odlazak u radnju da kupim jos ploca, nadjem Time I, Indexi "Modra Rijeka, te jos gomilu stranih. Onda kod prijatelja da pokupim neke ploce za dzabe, onda tast nadje na tavanu jos ploca... Nekako ponesoh sve to nazad. Put prosao OK, dolazak u Pert kao i obicno depresivan, ali leto je, pa nije tako lose. Uvece mrtvi umorni odosmo na the Growlers, bese dobro.

Ne znam kad cu opet van zemlje, valjda kad dobijem na lotou...

Shibusa Shirazu

Dobri Isak u Japanu

Ne, nije rec o ponovnom okupljanju ovog benda za ekskluzivnu turneju po Japanu, iako bi to bilo vise nego nadralno. Jednostavno, par dana po dolasku ovde slusao mi se Dobri Isak, pa sam skinuo njihovu jedinu kasetu OVDE sa namerom da je stavim na svoj mp3 plejer i slusam u retkim trenucima kada izadjem sam, a ne sa porodicom.

Takav redak trenutak bio je 21. decembra kada sam isao na bioskopsku projekciju filma "Teengenerate - Get Action". O filmu drugi put. Zna se ko su Teengenerate a DVD sam kupio cim je izasao. Ipak, ovo je bila bioskopska projekcija nedaleko od mog mesta boravka ovde, pa nisam hteo da propustim priliku, narocito jer su Fifi i Fink iz benda bili da predstave film. Bioskop u kojem sam gledao film ima najneudobnija sedista na svetu!

Elem, nazad na Dobri Isak. Znamo svi ko su bili oni - bend iz nisa iz prve polovine/sredine 80-ih, dark-wave ili kako vec, pod velikim uticajem Joy Division, mada bih pre rekao pod uticajem Warsaw.

Za Dobri Isak sam prvi put cuo kada sam procitao kraci tekst u onoj poslednjoj inkarnaciji Dzuboksa o njima. Zaintrigrilala me cinjenica da imaju pesmu koja se zove "Cetvrtkom me tapsi po ramenu 247 puta", nazalost do sada neobjavljenu.

Par godina kasnije brat ide u Nis (ekskurzija) i vraca se sa kasetom "Mi placemo iza tamnih naocara", objavljenoj u, ako se ne varam, 100 primeraka. Narednih nekoliko dana kaseta se ne vadi iz kasetofona, a brzo se i presnimava/deli prijateljima i postaje hit na lokalnim zurkama, narocito stvari kao "Ona se igra nozem" i "Dozvoli mi da ostanem u tvome krevetu".

Posto ste svi vec slusali ovo bar 247 puta, necu da prepricavam muziku, osim da potvrdim da, jeste, ima tu JD uticaja, najvise u pevanju, ali ono sto je jos uvek relevantno su odlicni tekstovi, te isto tako dobra muzika/muziciranj. Iako ne preterano tehnicki dobro, sve stoji na svom mestu. Cinjenica da je sve to snimljeno u "provinciji", u vreme kada se takve stvari nisu snimale ni u "velikim centrima" jos vise doprinosi na znacaju.

Krajnje je vreme za jedno propisno vinilno reizdanje!

Kako se pravio mochi (Japan 2014 3.deo)

Nisam nesto pisao ovih dana, da ne bude samo da se kurchim kako je sve jevtino i kupujem ploce.

Danas smo isli porodicno da pravimo mochi (meko "ch") - http://en.wikipedia.org/wiki/Mochi

Meni je bilo do jaja, pa evo malo opsirnije:
Oko 9.30 ujutro smo otisli do jednog manjeg hrama gde je bila zenina familija sa jos nekoliko porodica. Muska glava te familije, Kawamura-san, mi je kad sam ga prvi put upoznao 2007 haos licio na mladjeg Batu Zivotinju i otada mi je drag lik. Zena je rekla da je red da se ode i malo pomogne, ja nisam znao sta da ocekujem.

Sve vreme smo putovali kroz normalna naseljena predgradja sa zgradama, radnjama i slicno, a onda smo skrenuli i usli u dvosmenru ulicu u kojoj i jedan automobil jedva uspe da prodje koliko je uska i ubrzo smo se parkirali blizu tog hrama, u cijem nas je dvoristu docekala prava domacinska atmosfera - muskarci na jednoj strani rade svoj deo posla, zene na drugoj, a stariji muskarci cimaju sake u pozadini i pustaju muziku.

Mochi je na engleskom rice cake, dakle kolac od pirinca. Pravi se tako sto se pirinac skuva, tj. obari po naski, onda se sipa u jednu poluovalnu posudu koja izgleda kao bure. Prvo dvojica maljevima to dobro promesaju, pa onda jedan maljem lupa, a drugi lik prevrce kao testo za pogacu. Posle nekoliko minuta stavi se na veliku drvenu plocu i onda zene to testo razvlace, prave pogacice ili duguljasta testa. Onda se sve to uglavnom sprema za post-novogodisnje ceremonije 1., 2. i 3. januara.

Znaci, komplet atmosfera je bila izuzetno prijatna, svi su slozno radili, ja nisam pio jer sam vozio, malo sam udarao maljem, jebeno je tesko, plus sam se brinuo da ne rascopam glavu Kawamura-sana. Bilo je dece, pa smo se dzumlej peli na brdo i gledali planinu Fudzi komplet pokrivenu snegom. Sve u svemu, po meni najbolji dozivljaj do sada ovoga puta. Evo i fotki da docaraju malo atmosferu:

Fuji-san, levo